Sveti Trifun bio je jedan Hristovih velikomučenika koji je stradao za hrišćansku veru. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru, a ovaj svetac proslavlja se kao „Dan ljubavi i vina”.

Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici, i bio je veoma pobožan još od malih nogu. Kao dete vreme je provodio čuvajući guske. Postoji mnogo verovanja koja su vezana za Svetog Trifuna. Običaj u narodu je da na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom jer se veruje da će grožđe tako dobro roditi. Sveti Trifun je takođe i čuvar bilja i štiti vinograde od raznih štetočina. Ratari mu se obično mole kako bi njive i vinograde sačuvali od skakavaca, gusenica i drugih insekata. Ako na Svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će uspešno roditi šljive i da će cela godina biti plodna i rodna. Ukoliko na današnji dan bude jakog vetra, godina će biti sušna i nerodna. Jedno od starih verovanja u narodu je i da sa ovim danom stiže proleće, priroda se budi kao i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav. Zbog toga se Sveti Trifun slavi i kao zaštitnik bračne ljubavi i vernosti, a u narodu se ovaj praznik zove još i “Dan ljubavi i vina”. U selima Šumadije slavi se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave, a veruje se i da na ovaj praznik ne treba raditi nikakve teže poslove.

Zvanično nikada nije utvrđeno ko je bio Sveti Valentin, tačnije postojala su tri mučenika sa istim imenom. Ipak, najčešće je verovanje da se radi o Valentinu iz vremena Rimskog carstva za vreme vladavine Klaudija II, 270. godine n.e.

Ovaj vladar nije želeo da se muškarci žene dok traju ratovi jer je verovao da su neoženjeni muškarci bolji vojnici. Biskup Valentin se protivio tome i organizovao je tajna venčanja. Zbog toga je bačen u tamnicu i nad njime je izvršena smrtna kazna, na današnji dan, 14. februara. Dok je boravio u zatvoru, napisao je ljubavno pismo stražarevoj ćerki, a na kraju pisma stajalo je „od tvog Valentina“ i nakon potpisa jedan X, za koji mnogi veruju da je upravo na osnovu njega nastao sinonim za poljubac u srednjem veku.  Oni koji nisu umeli da se potišu takođe bi pisali znak X umesto potpisa, kao znak ljubavi i odobrenja, a potom bi poljubili svoj „potpis“ u znak iskrenosti. Pravoslavna crkva svetog Valentina proslavlja 30. jula po starom, odnosno 13. avgusta po novom kalendaru, sa još jednom razlikom da se ovaj svetitelj u pravoslavnoj crkvi ne proslavlja kao zaštitnik zaljubljenih. Jedan od najlepših običaja vezan za ovaj praznik je da se na dan Svetog Valentina šalju ljubavna pisma, ali baš kao što ste naslutili, prema tradiciji, ona ne bi trebala da budu potpisana, već da na dnu teksta imaju samo jedno X. Sveti Valentin ili “Valentinovo”, odnosno Dan zaljubljenih, u severnoj Americi, Evropi, kao i u drugim delovima sveta je dan kada zaljubljeni, jedni drugima izražavaju ljubav putem ljubavnih pisama, darivanjem cveća i simboličnih poklona i ovaj praznik ne bi trebao biti nikakav spektakl za široke narodne mase, već dan posvećen zaljubljenima i simpatijama.