Proizvodnja vina u Srbiji je u porastu, a najveća prednost je odnos cene i kvaliteta, kažu strani kupci u potrazi za novim ukusima. Vinski ekspert Stjuart Pigotkaže da su tamjanka i prokupac sorte koje grade vinski identitet.

U Srbiji se sve manje piju vina koja se mešaju sa kiselom vodom. Sve je više potrošača koji pazare domaća vina srednje i visoke klase. Mali vinari planiraju da iskoriste pomoć države i podignu nove zasade kako bi povećali proizvodnju.

Dragana Janjić iz vinarije „Aleksić“ kaže da 95% proizvodnje prodaju na domaćem tržištu. „Možda od ove godine, kada smo otvorili azijsko tržište, tačnije Kinu, verovatno će rasti i izvoz kako raste i potražnja kod njih“, navodi Janjićeva.

Budući da Kinezi traže velike količine vine najboljeg kvaliteta, proizvođači će umesto uvoza sirovine iz Makedonije i Crne Gore, morati da podignu vinograde.
„Tvrdim da je jako teško kupiti kvalitet grožđa koje možemo da proizvedemo sami, tako da vinari iz sopstvenih zasada prave i najkvalitetnija vina“, kaže Siniša Popov iz vinarije „Kiš“.

O kvalitetu se posebno vodi računa manastirima, gde se proizvode neka od najtraženijih boca.
„To je neka mistika, nešto što ljude ipak privlači, a hvala Bogu, kao što smo već rekli, vina su sve kvalitetnija i kvalitetnija. Profit nije prioritet, ali konkretno u našem slučaju manastir u većoj meri živi od proizvodnje vina“, kaže iguman Kozma iz manastira bukovo kod Negotina.

Osamdeset odsto domaćeg vina proda se u restoranima i vinotekama. Naše sajmove obilaze i menadžeri i somelijeri iz inostranstva.
„Imate vrlo jedinstvene sorte: prokupac i tamjanku, interesantan način proizvodnje koji je odličan za građenje vinskog identiteta. Ako mene pitate, previše su jeftina, dobijate odličan kvalitet za nisku cenu“, kaže vinski ekspert Stjuart Pigot.

Na Beogradski salon vina stigao je i vinar iz Italije, čija se porodica tom proizvodnjom bavi već 35 generacija. Ima titulu barona, zamak i godišnju proizvodnju od nekoliko miliona boca. Sa kupcima lično komunicira i kaže da je to jedna od tajni posla.
„Morate biti kreativni i dinamični. Moj posao je da putujem po svetu, da razumem kako potrošači reaguju na različite ukuse, kvalitet“, kaže Frančesko di Kosoli, proizvođač vina iz Italije.

Paralelno sa potrošnjom vina, u Srbiji raste i vinska kultura. Sve više pijemo stare, domaće sorte. Imamo 360 registrovanih vinarija, dva i po puta više nego pre deset godina.

Izvor: rts.rs