Sicilija, najveće ostrvo u Italiji i sedmo najveće u Evropi poznato je po bogatoj istoriji, prelepim obalama, bistrom plavom moru, neverovatnom gostoprimstvu i fenomenalnoj hrani, ali na ovo italijansko ostrvo nas najviše asocira ozloglašena kriminalna organizacija mafija.

Ona mafija zbog koje će većina Sicilijanaca biti osuđena na nošenje tog teškog krsta koji se zove stereotip.

Ali Sicilijanac nije neko ko će ostati u mestu da stoji i plakati nad svojom sudbinom što je ostrvljanin i što “severnjaci sa kontinenta“ možda nikada neće priznati njegove uspehe, ne, on je odlučan da se izdigne iznad svega, da te predrasude pretvori u motivaciju i poput orla raširi krila i poleti ka ostvarenju svog cilja.

Prestonica ovog mediteranskog bisera je Palermo.

Grad poznat po, sudijama i borcima za pravdu, Paulu Borselinu i Đovaniju Falkoneu kao i po aktuelnom italijanskom predsedniku Serđu Matareli.

Kulture na Siciliji pa tako i u Palermu su se menjale, ljudi su dolazili i odlazili neki su ostavljali veliki trag iza sebe neki malo manji ali jedina konstanta još od 1900. godine bio je fudbalski klub Palermo.

Da, to je taj klub sa čuvemim rozim dresovima, mada nisu od samog početka to bile boje bivšeg prvoligaša.

Naime F.K.Palermo osnovali su engleaki moreplovci koji su fudbal doneli na Siciliju.

Orao je od osnivanja bio simbol u grbu a prvi dres bio je plavo-bele boje a kasnije se koristila i crveno-plava kombinacija međutim 05.02.1905. boje Palerma se menjaju u rozu i crnu.

Igrači su počeli da nose roze dresove i crne šorceve a predlog da baš ove boje krase sve igrače koji budu nastupali za klub iz najvećeg grada Sicilije je došao od strane Đuzepea Airoldija jednog od osnivača kluba koji je želeo predstavi život kroz boje,

misleći da roza označava slast dok crna stoji za tugu.

Kao što se može zaključiti i po boji dresa priča oko ovog malog-velikog kluba, koji danas slavi 120. godinu postojanja je specifična i jedinstvena.

Godine 1932. Palermo će prvi put zaigrati u Seriji A, ukupno će do današnjeg dana zabeležiti dvadesetdevet učešća u elitnom društvu.

Puno vremena provešće i u drugoj italijanskoj ligi koja takođe važi za vrlo kvalitetno i kompetitivno takmičenje ali danas je ponos Sicilije daleko od slavnih dana. Trenutno Palermo nastupa u Seriji C ili jednostavnije trećoj ligi, ne bi to bilo toliko strašno da ne znamo da je klub pre samo godinu dana bio član i četvrtog ranga takmičenja od kojeg je morao da počne usled bankrota zbog neodgovornog vođenja kluba.

Početak novog milenijuma bio je najplodonosniji i najradosniji za sve navijače rozo-crnih kada su bodovi uglavnom ostajali na stadionu “Renco Barbera“.

Stvorio se kontinuitet igranja prve lige a dolaskom novog, ambicioznog vlasnika 2003. mislilo se da može bolje, i bilo je do jednog trenutka.

Mauricio Zamparini, tako se zvao kontroverzni biznismen koji je preuzeo klub. Rukovodio je sjajno, poslovao još bolje sve do jednog momenta dok mu sve nije dosadilo, nakon što je ispunio svoje ciljeve. Bio je uspešan ali vrlo čudan, menjao je trenere kao na traci, mnogi bi se vratili pa bi ponovo bili otpušteni.

Na kraju je sve bilo jasno. Zamparini je želeo lepu vitrinu gde bi mogao da izloži ono najbolje što ima u timu, ta vitrina bio je Palermo u Seriji A, a najbolje što je imao bili su vrlo talentovani igrači kojih je klub sa Sicilije uvek imao nekoliko.

Kavani, Iličić, Pastore, Vaskez, Dibala samo su neka od imena koja je predvodio legendarni kapiten Fabricio Mikoli.

U tom periodu Palermo je 2011. stigao čak i do finala kupa Italije.

Kada je završio sve što je naumio ostavio je klub na cedilu, ostavio je velike dugove iza sebe, pare zarađene od velikih transfera završile su na njegovim računima a klub je ostao da tone dok nije potonuo sve do četvrte lige.

Palermo sad ima novu mladu i posvećenu upravu koja je rešena da klub vrati tamo gde mu je i mesto, a sada kad znate kakav je Sicilijanac da li uopšte sumnjate u to?

L. Pejušković