Zastareli dugovi ne moraju da se plate, a to dobro znaju i oni koji nam redovno ispostavljaju račune za komunalije, poput računa za vodu, struju, usluge iznošenja smeća, korišćenja fiksnih i mobilnih telefona, televizije, međutim pojedina preduzeća s vremena na vreme prečešljaju svoju bazu podataka otkrivajući po hiljadu, dve dinara zastarelog duga, koji potom potrošačima šalju na naplatu i to preko izvršitelja.

Poverioci, kada su u pitanju računi za telekomunikacione usluge, zastarele dugove građana prodaju agencijama za prinudnu naplatu, koja potom dugove namiruju od potrošača. Za jednu godinu zastarevaju obaveze za komunalije, uključujući i telefon i kablovsku televiziju, ali i kazne za parking koje izdaje Parking servis. Za pet godina zastarevaju obaveze za sve vrste poreza, dok je opšti rok zastarelosti prema Zakonu o obligacionim odnosima, deset godina. On se primenjuje ukoliko zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti, međutim za sva zastarela potraživanja važi glavno pravilo, ukoliko se plati makar jedan dinar, to automatski znači da je potrošač priznao dug u celosti i moraće da ga plati. To je definisano Zakonom o obligacionim odnosima gde se navodi da se zastarevanje prekida kada dužnik prizna dug. „Priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja“, pojašnjava se u članu 387 ovog zakona, u kojem još piše da sve komunalne usluge koje pružaju komunalna i javna preduzeća zastarevaju u roku od jedne godine od momenta dospelosti, a to je rok u kome obaveze treba da se plate.

Tri godine je rok u kojem zastarevaju obaveze po osnovu zakupnine – bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu. Takođe, ovaj rok važi i za dugove po osnovu ugovora o osiguranju, a prema osiguravajućim društvima. Dug za porez zastareva za pet godina, a ovaj rok počinje da teče od 1. januara naredne godine, od one u kojoj je nastala poreska obaveza, što je predviđeno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Mobilni operatori najčešće koriste usluge specijalizovanih agencija za naplatu potraživanja. Udruženja za zaštitu potrošača ukazuju da treba razlikovati dve situacije. Jedna je kada neko komunalno preduzeće proda potraživanje od građanina agenciji, za manje para nego što vredi, pa potom ta agencija zove potrošača i traži naplatu celokupnog duga s kamatom. Ovde je uglavnom reč o zastarelim potraživanjima koje dužnici ne moraju da plate. Druga situacija je kada ovakve agencije, u ime i za račun samog preduzeća, pozivaju dužnike tražeći da namire svoj dug, a nisu česti slučajevi da agencije, u situaciji kada od nekog komunalnog preduzeća otkupe dug građana, angažuju izvršitelje za prinudnu naplatu.