Čaj se već vekovima smatra najzdravijim napitkom za organizam, pored kvalitetne vode. U narodnoj medicini gotovo svih naroda sveta postoji tradicija lečenja biljem i čajevima, a ova nauka naziva se fitoterapija. Svakako treba znati kada se koji čaj pije, na koji način, koliko često i koliko dugo, jer ukoliko ne bi tako bilo, moguće su štetne posledice po zdravlje. Preporučuju se biljke podneblja i blagi čajevi, koji nisu zaslađeni i nisu vrući kada se piju. Zeleni čaj se preporučuje za svakodnevno korišćenje, dovoljne su jedna do dve šolje, i smatra se da je pogotovo koristan leti.

Postoji više razloga zbog kojih je ovaj čaj koristan za zdravlje, pruža zaštitu od sunčevog UV zračenja, hidrira organizam, ima određena antiinfektivna svojstva jer pomaže u borbi protiv bakterija, štiti organizam od bolesti srca i krvnih sudova kao i od degenerativnih bolesti koje su u starosti učestalije, povećava sagorevanje masnoća što pomaže u borbi protiv viška kilograma i smanjuje mogućnost oboljevanja od šećerne bolesti tipa 2, bolesti vena i nastanka moždanog, kao i srčanog udara. Zeleni čaj je delotvoran i u borbi protiv osteoporoze, jer sadrži minerale koji povećavaju gustoću, čvrstoću i snagu kostiju. Ima dokaza da polifenoli u zelenom čaju deluju preventivno na neurološke tegobe i smatra se da podstiču centre za učenje i pamćenje u mozgu da rade uspešnije. Antioksidansi u čaju pomažu u borbi protiv malignih bolesti, pogotovo raka dojke, tankog i debelog creva, kože, pluća, jednjaka, želuca, gušterače, jetre, jajnika, prostate i usne duplje. Ove lokalizacije maligne bolesti su istovremeno među najučestalijim lokalizacijama, a po svojoj prirodi su prevenzabilne i to znači da ih je moguće sprečiti.

– Ova činjenica svakako ne znači da se rak, bilo koji, može sprečiti samo čajem, ali znači da zeleni čaj pomaže organizmu u borbi protiv maligne, zloćudne bolesti i da je korisno da bude sastavni deo pravilne ishrane i zdravog načina života. Zdrav način života isključuje ili u maksimalno mogućoj meri smanjuje do sada poznate rizike za nastanak masovnih hroničnih nerzaraznih bolesti, dakle ne samo zloćudne ili raka. Rizici za nastanak mnogih bolesti nalaze se u našoj životnoj i radnoj sredini, ali i u okviru navika i ponašanja određene osobe. Dokazano je u nauci i medicinskoj praksi da usvajanje za zdravlje korisnih navika čuva zdravlje i značajno smanjuje verovatnoću ili mogućnost nastanka najvećeg broja do danas poznatih bolesti. – kaže dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.