Gradski štab za vanredne situacije izdao je promotivni letak kojim građanima poručuje da ne spaljuju biljne ostatke na zemljištu jer se time i površinski sloj zemlje uništava i pretvara u pepeo i prah, a isti je je najvažniji za donošenje roda u narednim godinama.

– Paljenjem ubijate žive organizme zemljišta koji imaju nezamenjivu ulogu u ishrani biljaka prevodeći biljna hraniva iz đubriva u oblike pristupačne biljkama i vrše razlaganje organiskih materija zemljišta. – poručuju iz gradskog štaba za vanredne situacije.

Spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka zabranjeno je Zakonom o zaštiti od požara. Lice koje izazove požar dužno je da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije. Poljoprivredno gazdinstvo koje vrši spaljivanje žetvenih ostataka gubi pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi u periodu od dve godine. Fizičko lice koje spaljivanjem strnih useva biljnih ostataka iz smeća na otvorenom prostoru izazove požar kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dianara, a pravno lice kaznom u iznosu od 300.000 dinara pa do 1.000.000 dinara.

– Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, poboljšava se vodni režim zemljišta, olakšava kasnije obrada zemljišta i borba protiv korova. Spaljivanje biljnih ostataka dovodi do nekontrolisanih požara na otvorenom. Sačuvajmo ljudske živote, materijalnu imovinu i životnu sredinu. – poručuju iz gradskog štaba za vanredne situacije.