WWF (World Wide Fund for Nature), svetska organizacija za zaštitu prirode i vodeći glas za prirodu već više od pola veka, reagovala je povodom nezapamćene oluje koja je pogodila region, odnela brojne živote i prouzrokovala ogromnu štetu, i predstavlja upozorenje na prirodne nepogode koje možemo sve češće da očekujemo.

Posledice globalnog zagrevanja prisutne su ovde i sada, a nauka i struka već dugo upozoravaju na njih, ali i dalje bez pravog i sistemskog odgovora. WWF prenosi da je nedavno tesno i jedva izglasan Zakon o obnovi prirode u Evropskom parlamentu, pokazao kako i dalje ne postoji dobra volja i spremnost donosioca odluka i privrede na transformaciju i dekarbonizaciju, koje su nužne ukoliko želimo da sačuvamo ono malo prirodnih resursa koji su nam preostali, a posledično i celu planetu za naše potomke. Evropska unija zasniva se na kompromisu interesa njenih država članica. Međutim, s prirodom i hitnom potrebom za rešavanje klimatske krize i gubitka biodiverziteta – kompromisa ne bi trebalo da bude. Ovo važi i za Srbiju, jer će sve obaveze prema očuvanju prirode važiti ne samo za zemlje članice, već sigurno i za zemlje kandidate. Ključno je da se standard očuvanja i obnove prirode jednako primenjuje svuda na području Evrope.

– Koliko ljudskih života treba da bude izgubljeno, i koja je cena materijalne štete koju smo spremni da platimo pre nego shvatimo da moramo da zaustavimo dalje zagrevanje planete, krenemo u ozbiljnu dekarbonizaciju društva, zaštitu prirode i njenih staništa, i da u toj transformaciji treba da učestvujemo svi podjednako? Umesto toga, investicije u fosilne industrije su se povećale, dok se gušimo u plastici koje će u morima uskoro biti više nego riba. – pita se Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

– Moramo dramatično da smanjimo zavisnost od fosilnih goriva koja zagađuju životnu sredinu i mnogo bržim tempom da pređemo na obnovljive izvore energije. Moramo da promenimo način kako dobijamo energiju, kako putujemo, koliko resursa trošimo, kako proizvodimo hranu i šta jedemo. Dekarbonizacija privrede je nužna, kao i prelazak na cirkularnu ekonomiju u kojoj ne dominira glad za neprekidnim rastom čime se troše ograničeni resursi, već svi naši napori treba da se usmere na prelazak na održivu ekonomiju i život u skladu sa prirodom. – zaključuje Kalauz.

Cela planeta je u klimatskoj krizi. Atmosfera je 1,1°C toplija od predindustrijskih vremena, a ekstremne vremenske neprilike sve su gore i češće. Ekstremne vremenske nepogode, prouzrokovane klimatskim promenama osećaju se širom planete, dovode do ogromnih gubitaka života i zdravlja ljudi, i prave ogromnu štetu u ekosistemima, proizvodnji hrane i vode, kao i na infrastrukturi. Često su najranjivije i najsiromašnije zemlje najviše pogođene čime se broj klimatskih izbeglica naglo povećava iz godine u godinu, poručuju iz WWF Adria – Srbija.