U okviru 30. jubilarnog Evropskog filmskog festivala Palić, u sredu, 19. jula u Maloj gostioni na Paliću, održana je ekološka panel diskusija na temu “Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO agresiji 1999. – inspiracija za kinematografe.”

Nakon skoro četvrt veka od bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, onkolozi tvrde da je upotreba takve municije dovela do drastičnog porasta broja obolelih od malignih i autoimunih bolesti, međutim zvaničnih podataka, prema rečima organizatora diskusije i dalje nema. Da li je ova tema inspirativna i za kinematografe, pre svega kada su u pitanju dokumentarni filmovi, informisanje i edukovanje gledalaca, predmet je razgovora sa današnje diskusije.

– Na panelu smo uvideli da je i struka podeljena pa nas, obične građanine dovodi u nedoumicu, da li municija sa osiromašnima uranijumom izaziva rak ili ne. Mi, obični ljudi vidimo i imamo oko sebe članove porodice i prijatelje koji mnogo više boluju od raka, tako je i u celoj Srbiji, a kao što smo čuli nije došlo do drastičnog povećanja oboljenja. Čujemo kako je sve više kancera, a da oni nisu uticaj ratnog sukoba ‘99 godine. Zbog toga ćemo sa ove panel diskusije uputiti par predloga ministarstvima zdravlja, životne sredine ali i kulture da se traži da se utvrde određene metodologije koje će relevantne institucije poput Zavoda za javno zdravlje da istražuju, odnosno analiziraju, da saznamo da li je naš dojam tačan da je ta municija uticalo štetno na naše zdravlje i životnu sredinu ili nije. – kaže Snježana Mitrović, moderatorka i organizatorka ekološke panel-diskusije „Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO agresiji 1999. – inspiracija za kinematografe“, dodajući da će sa diskusije biti upućen i predlog da se upriliči konferencija na kojoj će se suočiti mišljenje stručnjaka, a nakon koje će država morati da zauzme jedinstven stav i objašnjenje koji dati.

Ista probematika, prema rečima Mitrović, prisutna je kada je u pitanju i vakcinacija protiv kovida jer ljudi nisu sigurni da li sama vakcina šteti ili ne.

– Potreban nam je stav struke, ali ne razjedinjen, već da se dođe do podataka na osnovu analiza i istraživanja, da konačno znamo da li je tačno ono što smo čuli od međunarodnih institucija kada kažu da nema ta municija nema uticaja. – naglašava sagovornica i dalje obnjašnjava da u svojoj ličnoj biblioteci poseduje izveštaje koji su izašli 6 meseci nakon bombardovanja, od kojih je jedan od Ujedinjenih nacija gde 60 stručnjaka savetuje šta je i kako potrebno činiti, kako da se prate određene pojave u životnoj sredini.

Tadašnji izveštaji postoje, ali nijedan nakon toga koji bi pratio i analizirao problematiku.

– Što se tiče Subotice i tri bombe koje su pale, ne znamo da li su u pitanju tri ili jedna, dobilo se uverenje da ne postoji bomba u Palićkom jezeru, a bila je pokušana sanacija tok projektila pa se zaustavila. Iz kuloara smo čuli da se stalo jer nije bilo sredstava. Nemamo nijedan zvanični stavu u koji ćemo da verujemo iz činjenica koje su ugrađene. Od bivšeg direktora Miljkovića sam čula da su oni radili analize na radijaciju, da radijacije nije bilo, ali još nemamo zvaničan stav. Nemamo novih podataka. Imamo od NATO pakta mape gde su bačene bombe i koje vrsta projektila su bačene, ali 23 godine kasnije nemamo šta se pratilo, ja barem nisam mogla doći do takvog podatka. – poručuje Snježana Mitrović, moderatorka i organizatorka ekološke panel-diskusije na temu upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO agresiji 1999.