Stara aboridžinska legenda kaže da je sunce nastalo iz jajeta ptice emu, stvorenja koje za drevni australijski narod predstavlja božanstvo, duh svemoćnog tvorca koji živi na nebu i tiho posmatra sve nas. U sazvežđu Mlečnog puta čak postoji i „maglina“ koja zbog specifične tamne izmaglice i blještavog sjaja zvezda podseća na perje ove slavne životinje. Prema drevnom folkloru, emu je nastao od čoveka koji je slomio krila nekoj ptici pa su ga bogovi zbog toga kaznili, odsekli mu ruke i pretvorili ga u emua.

Ponosni i elegantni, emui koračaju zemljom baš kao da su svesni svoje mistike i legendi koje ih obavijaju. Kada se nađete oči u oči sa njima, vaša pažnja ostaje prikovana za njihov odlučni, direktni i pomalo zastrašujući pogled, postajete svesni činjenice da vas gleda biće koje je po snazi, brzini i spretnosti više nego sposobno da vam parira. Pa ipak, emui i ljudi danas žive u slozi i dobrom odnosu koji je protkan pre svega međusobnim uvažavanjem, iako nije oduvek bilo tako. Posetili smo ZOO vrt na Paliću kako bi što bolje upoznali ove lepe, snažne ptice koje nam dolaze iz „zemlje na kraju sveta“.

Emu (Dromaius novaehollandiae) je druga po veličini ptica naše planete i jedini živi predstavnik roda Dromaius. Predstavlja endemsku i nomadsku vrstu u Australiji gde je i najveća domaća ptica, oni žive u pustinjama, ravnicama i u šumama.

– Emu je najviša ptica u Australiji koja ne leti već spada u red trkačica. Može da naraste do čak 2 metra visine i da ima od 36 do 40 kilograma težine. Krase ih dugi vrat i noge i mala kratka krila duga samo 20 centimetara, od kojih svako na vrhu ima i malu kandžu. Imaju dvostruko perje, a oba sloja su iste dužine. Nakon mitarenja ove ptice su tamne, ali kako pigmenti koji daju smeđu boju blede na suncu, emui postaju svetliji. Njihovi mladunci imaju izdužene smeđe, krem i crne šare koje im služe da se sakriju u grmlju i u travi. – priča nam Jelena Toljagić, edukator u ZOO vrtu na Paliću i objašnjava kako ženka emua polaže između 9 i 20 jaja, najčešće tokom februara, a nakon 48 do 56 dana, u aprilu i maju legu se mladi.

Tek snesena jaja su tamnozelene boje, pre svega zato što emui, prema Jeleninim rečima, svoja gnezda prave u gustom žbunju, na zemlji, pa tamna boja jajima omogućava bolju kamuflažu. Tokom inkubacije jaja još više tamne i na kraju postaju skoro crna. Svako ko je video emuovo jaje reći će da ga ono po svojoj ljusci i boji najviše podseća na zmajevo jaje kakvo možemo da vidimo u knjigama i u filmovima, zato ne treba ni da čudi što su ove ptice prekrivene senkom misterije. Od edukatora palićkog ZOO vrta saznajemo još i da je kod emua mužjak taj koji gradi gnezdo, sedi na jajima i podiže mladunce, dok majka najčešće ostaje u blizini kako bi bila sigurna da tata svoj posao dobro obavlja.

– Kreću se u parovima i ponekad formiraju jata, ali to nije njihovo tipično ponašanje, već to rade isključivo iz potrebe za novim resursima hrane. Mogu da prelaze ogromne distance i da trče brzinom od čak 50 km/h, samo jedan njihov korak, u punoj brzini može biti i do tri metra dug. Hrane se raznim biljkama i insektima, ali mogu nedeljama da izdrže bez hrane. – poručuje naša sagovornica koja o emuima često priča i u sklopu edukativnih programa koje ZOO vrt na Paliću redovno organizuje za svu decu osnovnih škola.

Tom prilikom Jelena deci pokazuje i jaja emua, kao i njihove snažne, duge noge koje umesti četiri, imaju tri prsta i koje ovim pticama, osim za trčanje, služe i kao veoma opasno, čak i smrtonosno oružje. Mališani uvek budu oduševljeni i veličinom emuovog jajeta koje je zapreminski gledano, prema rečima edukatora, veliko kao 10 do 12 kokošijih jaja. Bilo bi zanimljivo videti tog junaka koji bi za doručak smeo da traži kajganu od 5 emuovih jaja.

Emui su ptice izražene muskulature, a iako ne mogu da lete, njihova krila služe im za koordinaciju i održavanje balansa, pre svega kod naglog stretanja. Meso emua je jarko crvene boje i veoma je bogato gvožđem, ima manje holesterola pa su se zbog toga ove ptice gajile na specijalnim farmama, a koristila su se još i njihova jaja, masnoće, perje i koža. Međutim nemojte misliti da su emui olako pristali na ovakvu odluku. Australija je tokom 1932. godine vodila rat protiv emua koji su pustošili polja žita.

– Oko 20.000 emua uništavalo je useve ratnih veterana. Država je tada odlučila da povede rat protiv emua koji je izgubila jer nija računala na brzinu i sposobnost kamufliranja ovih ptica. – priča nam Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić.

Očigledno je da su emui bili bolji komandosi od plaćene vojske Australije. Zbog toga je bačena bela zastavica, pored svih useva počele su se praviti jače i više ograde koje su odolevale napadima emua. Zbog svog herojskog duha ali i zbog prirodne nemogućnosti da koračaju unazad, emui su se zajedno sa kengurima našli na uniformama australijske vojske kao jasna poruka da nema odustajanja i da se nazad nikada ne može ići.  Andrijana nam odaje još jednu zanimljivost vezanu za emue, njihovo perje zbog svoje finoće koriste najpopularnije kompanije auto industrije poput Mercedes-a i BMW-a kako bi uz pomoć njega do najfinijih detalja čistili auto motore. Treba svakako napomenuti i činjenicu da emui jako vole vodu, i da su, što je veoma neobično, odlični, jaki plivači. Zbog toga ćete u ZOO vrtu na Paliću često tokom leta videti kako su kod emua uključene prskalice uz pomoću kojih se ove price veoma rado rashlađuju. Kada je oglašavanje u pitanju, glas emua može podsećati na zvuk bubnja ali isto tako može biti i piskutav i veoma glasan pa se može čuti i na razdaljini od 2 kilometra. Možda je to i jedan od razloga zbog kog su emui smešteni među ptice trkačice, a ne među pevačice. Od njih ćete pre nego što munjevito odjure u oblaku dima čuti jedino „bi-bip“.

Prema rečima Andrijane Tot, poslovođe u ZOO vrtu na Paliću, emui nisu izraženo agresivni ali mogu biti opasni, pre svega ukoliko ih želite uhvatiti. Zbog toga uvek nekoliko timaritelja ulazi u njihovu volijeru, kako ptice ne bi slučajno napale sa leđa, a to će najpre učiniti ukoliko počnete da trčite.

– Prilikom jednog premeštanja, u novu, veću volijeru, dok je jato još bilo mlado, jedan od emua nije želeo biti uhvaćen pa je jednom timaritelju u prolazu nogom zakačio telefon koji se odmah raspao u komade. Emu je na kratko uspeo i da pobegne i do volijere sa orlovima ali smo ga brzo opkolili i polako ubedili da se ipak vrati pripadnicima svoga jata. – priča nam Andrijana Tot koja još kaže da su se ptice vremenom navikle na ljude i timaritelje pa je sada rad sa emuima mnogo lakši i jednostavniji.

Palićki ZOO vrt poseduje 8 primeraka ovih fantastičnih ptica. Dve su smeštene kod kengura, i one su došli iz Nove Pazove, dok je 6 jedinki smešteno u zasebnu volijeru koja se nalazi kod vatusi goveda. Od tih 6 ptica koje su sada i deo matičnog jata, jedan emu pristigao je iz zaplene, kada je čovek krišom pokušao da prokrijumčari emua u čamcu. Ako nakon svega što ste pročitli niste sigurni kakvo je vaše mišljenje o ovim neobičnim, ptičjim gorostasimas, najbolje je da se sami zaputite u ZOO vrt na Paliću i odgonetne da li na emua gledate kao na „praistorijsko pile“ ili na božanstvo koje sa zvezdanog, noćnog neba promatra svet i sve njegove stanovnike. Tajna je skrivena u pogledu emua.