Krokodili, aligatori i kajmani su životinje koje našu planetu, njene stanovnike ali i njenu istoriju poznaju mnogo bolje nego ljudi. Svoje poreklo nose još iz vremena dinusaurusa i od tada pa do danas, nisu se mnogo menjali.

Nije ni bilo potrebe, njihova građa i sposobnosti savršeno su usklađeni za njihov neometan i uspešan opstanak pa se ove veoma zanimljive životinje nalaze na samom vrhu lanca ishrane. Jedini koji se usuđuju da kroje sudbinu jednog kajmana jesu ljudi, najčešće zbog zbog uzgoja i lova na njegovo meso ili njegovu kožu, naravno ukoliko ulogu „krojača“ ne preuzmu hitri kajmani čije su čeljusti jednako efikasne baš kao i čeljusti krokodila i aligatora. Pa ipak, njihov način  života najčešće je potpuno bezopasan za čoveka s obzirom da je reč o pretežno noćnim lovcima, koji danju miruju na obali ili u vodi, upijaju sunčeve zrake, a u hitri beg se daju samo kada su uplašeni.

Kajman je neotropski gmizavac iz reda krokodila (Croccodylia) i familije aligatora (Alligatoridae) sa najvećim arealom, tj rasprostranjenošću među vrstama familije jer naseljava sve tipove močvarnih i rečnih staništa Centralne i Južne Amerike.

Ženke postaju reproduktivno sposobne sa 4-7 godina starosti, kada su 1,2 m dugačke. Mužjaci reproduktivnu sposobnost stiču kada narastu na 1,4 m dužine. Nekoliko ženki može deliti jedno gnezdo, što kao strategija omogućava lakšu odbranu jaja i mladih. Radi istog cilja, dešava se da jedna ženka prihvati hraniteljsku i odbrambenu ulogu za mladunce nekoliko parova. Socijalna hijerarhija se uspostavlja već među mladuncima. – poručuje Jelena Toljagić iz palićkog ZOO vrta koju mališani najbolje poznaju kao edukatora ove ustanove koji im prilikom poseta priča o raznim živtinjama, stanovnicima vrta.

Jelena nam kaže da se mladunci kajmana uglavnom hrane rečnim beskičmenjacima, a kako bivaju stariji, ishrana im se sve više obogaćuje kičmenjacima, dok odrasli kajmani mogu lako loviti i velike sisare. U sušnim periodima godine kajmani se znaju prestati hraniti, a pod ovakvim uslovima može doći i do pojave kanibalizma. Njihov životni vek je od 20 do 40 godina godina u prirodi, dok u zatočeništvu mogu da dožive i 60 godina.

ZOO vrt na Paliću ima dva kajmana i oba se vode kao ženke.

– Manja ženka je došla u prihvatilište kao zaplena sa granice 2005. godine, a drugi kajman je u junu 2019. godine stigao iz Beo ZOO vrta i takođe se vodi kao ženka, međutim primetili smo da se pokušavaju pariti pa mislimo da je drugi ipak mužjak. – kaže nam Andrijana Tot, poslovođa u ZOO vrtu Palić koja pored mnogih obaveza svakoga dana redovno kontroliše i da li se neko od timaritelja koji neguju naše kajmane, nakon završenog posla kući vraća sa sumnjivim parom „kajmanskih čizama“ ili sladoled plaća iz novčanika od kajmanske kože.

Šalu na stranu, timaritelji i kajmani se lepo slažu u našem ZOO vrtu, a njihova saradnja posebno je evidentna kada neko od posetilaca ZOO vrta Palić slučajno u bazen sa kajmanima ispusti neki dragoceni predmet.

– Dešavalo nam se da su timaritelji morali ući u bazen jer je neko ispustio novčanik ili mobilni telefon. Zato bi bilo dobro povesti računa o svojim stvarima, a takođe naše kajmane nema potrebe gađati novčićima jer oni u kupovinu nikada ne idu, sva hrana koja im se servira unapred je obezbeđena. – dodaje kroz šalu poslovođa ZOO vrta ali i napominje da otpatke i slične stvari ne treba bacati u bazen ovih životinja jer su kajmani najviše aktivni noću, dok preko dana uglavnom odmaraju, pa je i samo gađanje nepotrebno.

Odmor, prema Andrijaninoj priči, prekida jedino crevo za vodu kojim se puni bazen.

– Kada ga spustimo u njihovo prebivalište i pustimo vodu, znaju kao psi, potpuno da se zaigraju sa njim, da ga bacaju ili kradu jedan drugome iz usta. – priča nam poslovođa ZOO vrta.

Naša sagovornica nam odaje još jednu zanimljivost vezanu za ove životinje. Naime, kajmani u prirodi svoje gnezdo za mladunce grade od blata i treseta.

– Prave ga od mešovitog materjala jer kajmani, poput kornjača, uz pomoć temperature mogu da određuju pol mladih. Ženke se rađaju na višim, a mužjaci na nižim temperaturama. Majke otprilike isti broj jaja, polovinu, zatrpavaju dublje u blato, a polovinu više prema vrhu u lišće, koje kada truli oslobađa toplotu i drži jaja na par stepeni toplijoj temperaturi. Temperiranjem gnezda majke odlučuju o polu budućih beba. U jednom gnezdu ima uvek od 10 do 25 jaja, a njihova inkubacija traje oko 90 dana. Kada se izlegu, prvo bivaju prekriveni sa sluzi koja ih štiti, a bez nje ostaju kada kreću da ulaze i u vodu. Veoma su akustični pa kada se izlegu, odmah dozivaju svoju majku, a i ona njih. – poručuje Andrijana Tot, i dodaje da mladunci vrlo brzo postaju samostalni i napuštaju majku. To je naravno potpuno razumljivo jer kajmanska majka mora da je veoma stroga.

Najpoznatiji rođak kajmana kojeg svi, još kao deca pamtimo je verovatno Lale aligator, a zanimljivo za Laleta je da je stalno moljakao svoga čuvara da mu donosi najrazličitije stvari u njegov kavez u ZOO vrtu jer je bio veoma razmažen. Sigurni smo da naše ženke nisu takvog karaktera i da se veoma lepo ponašaju, ali kada svratite u ZOO vrt na Paliću upitajte ih za neku želju, možda će i imati neki poseban prohtev. Za kraj priče odaćemo i jednu malu tajnu, 27. oktobra prošle godine u ZOO vrt na Paliću pristigla je još jedna beba kajman koja trenutno uživa sve povlastice i za sada još ne boravi u bazenu sa drugaricama kajmankama jer je veoma mali, ali čim poraste, ovaj „Lale Gator“ sigurno će biti značajna karika u kajmanskom triu.