Zahvaljujući svom raskošnom perju jarkih i raznolikih boja, papagaji se ubrajaju u najlepše životinje na svetu. Da li živeli na grani, u nekom veliko kavezu, ili boravili na ramenu nekog gusara, papagaji su oduvek bili verni pratioci i prijatelji ljudi koji ih zbog njihove lepote i vesele naravi često drže i kao kućne ljubimce.

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, ove ptice postale su i odlika statusa bogatih i uspešnih ljudi koji su u svojim luksuznim domovima po prvi put držali i neke veće vrste poput kakadua, žakoa ili amazonaca. Koliko boja, toliko i vrsta, ali i tipova naravi. U ovom broju Priča iz ZOO vrta otkrivamo jednu vrstu koja jarkom, zelenom bojom svoga perja pleni i privlači posetioce, dok svojom razdraganom i nežnom naravi osvaja srca svih onih koji na momenat zastanu i posmatraju ove prelepe ptice. Za sve što dolazi iz predela jedne od najvećih reka planete – Amazon, smatra se da je otporno, snažno, puno života i neukrotive, amazonske energije. Posetili smo ZOO vrt Palić kako bi otkrili jesu li i Venecuelanski amazonci zaista takvi.

Amazionski papagaji su velika grupa ptica sa preko 30 različitih vrsta. “Amazona Amazonica” je jedna od tih vrsta koja se još može podeliti na Venecuelanske i Trinidadske amazonce. Baš kako i samo ime govori, reč je o pticama koje nastanjuju tropske predele Južne Amerike, od Kolumbije, Trinidada i Tobaga preko Perua, Bolivije i Brazila, a najčešće ćemo ih naći u šumama ili predelima sa bujnom vegetacijom, palminim šumarcima, otvorenim savanama sa niskim rastinjem i često u blizini ljudskih naselja do visine od 1600 metara nadmorske visine.

– Reč je o papagajima srednje veličine. Njihova dužina iznosi oko 33 centimetara, a težina oko 340 grama. Imaju snažan kljun sive boje, a treba napomenuti i da njihova krila ne prelaze dužinu repa. Amazonci se u slobodnom prevodu sa engleskog jezika, nazivaju još i „narandžastokrili papagaji“ iako na njima nećeti videti mnogo narandžaste bolje. Narandžasta pera vidljiva su oko kljuna i na vrhu glave gde formiraju krunu, ostatak ptice prekriva jarko zeleno perje, a trik nastaje tek kada ove ptice polete. Tada se sa donje strane krila pojavljuje jarko žuto i narandžasto perje koje je dobro sakriveno ispod zelenog, površinskog perja. – objašnjava nam Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti ZOO vrta Palić, oaze koja je u protekloj nedelji bila i domaćin velike međunarodne EAZA konferencije i radionica.

Prema Jeleninim rečima, to su dosta glasne ptice koje imaju viskoko frekventne tonove, a hrane se najrazličitijim tropskim poslasticama.

– Jedu voće, smenke, orašaste plodove, cveće, latice i bobice, jedu plodove palminog drveta, mango i narandže. Ove ptice ne prave klasična gnezda već žive u šupljinama drveća gde se i gnezde. Polažu najčešće tri do četiri jajeta iz kojih se legu mladunci. Veoma su dugog životnog veka i mogu da požive i preko 50 godina. – priča nam dalje edukator, Jelena Toljagić.

Prema njenim rečima, u pitanju su izuzetno pametni papagaji koji se smatraju za jednu od najpametnijih vrsta na svetu kada su ove životinje u pitanju. Vole muziku i sposobni su da imitiraju tonove, otporni su na hladnoću i neće im teško pasti i da celu zimu provedu napolju jer vole i sneg, a bitno je samo da imaju dobro skrovište i da su zaštićeni od promaje.

Palićki ZOO vrt ima nekoliko vrsta amazonaca, a najviše pažnje, upravo zbog njihovog karaktera, privlače Venecuelanski amazonci.

– Veoma su veseli, vole muziku uz koju često znaju i da zaigraju. Prema ljudima su veoma druželjubivi, lako se mogu pripitomiti i uvek će biti raspoloženi da pred vama izvode najrazličitije trikove i akrobacije. ZOO vrt na Paliću je 16. decembra 2019. godine dobio tri jedinke koje su privremeno oduzete od fizičkog lica koje nije imalo papire koji su potrebni za držanje zaštićenih i egzotičnih vrsta. Bili su starosti oko šest meseci i bili su ručno hranjeni, pa smo i mi nastavili ručno da ih hranimo. Tu je veliku ulogu odigrao jedan timaritelj koji je sa hranjenjen ptica imao mnogo iskustva. U novembru 2021. godine sud je doneo odluku da se papagaji trajno dodeljuju na čuvanje našem ZOO vrtu gde su postali stalni deo zbirke životinja. – priča nam Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić. Susret za „amazoncima“ za Andrijanu je imao obrt jer je jedan od njih na brzinu osvojio njeno srce.

Naime, nakon što su papagaji naučili samostalno da se hrane, radnici vrta ubrzo su primetili da je jedan mužjak zapostavljen, njegovi brat i sestra prisvajali su najveći deo hrane, nisu mu dozvoljavali da jede, a znali su i da ga tuku. Tada je odlučeno da se ovaj mališa, dok ne odraste, preseli u Upravnu zgradu ZOO vrta gde je kancelariju delio sa radnicima vrta, svojim „kolegama“.

– Tobi je kod nas proveo oko godinu i po dana pre nego što je ponovo pušten u spoljašnju volijeru. Bilo je to najluđih i najveselijih godinu i po dana u našoj kancelariji. Tobi je obožavao igračke koje smo mu kupovali ali je svaka igračka trajala oko dva do tri dana, posle smo morali kupiti novu. Voleo je da se mazi i često je tražio interakciju sa nama, ali se češkao samo onda kada mu to prija. Osim toga jako je voleo da mu se priča. Odrastao je u našoj kancelariji, a mislim da je najviše vremena proveo na mojoj glavi. Hteo je da se popne i na rame ali mu je glavna ambicija bila da mi se popne na vrh glave i pravi mi frizuru. – priseća se kroz smeh Andrijana i dalje nam priča kako je ova vrsta papagaja inače veoma privržena jednoj osobu, vlasniku za kojega se veže.

Ipak, za razliku od žakoa ili kakadua koji će patiti i biti destruktivni ukoliko ostanu bez vlasnika, Venecuela amazonac će se prilagoditi situaciji i vezati za nekog drugog čoveka ili pticu, iako ljubav prema prvom vlasniku nikada ne isčezava. Venecuela amazonci će, prema Andrijaninim rečima, bolje imitirati razne zvukove nego što će naučiti da pričaju. Tobi je međutim, neke kratke reči poput pozdrava „Ćao“ ipak naučio da kaže.

– Naši „plavočeli amazonci“, druga podvrsta, znali su da imitiraju nekoliko klasičnih melodija pa smo često slušali Karmen ili Vilijama Tela u njihovom izvođenju. Tobi je druga vrsta i on je znao da imitira najrazličitije zvuke, najčešće je znao da vrišti i da se buni kada sam izlazila iz kancelarije, kao da se pitao gde odlazim i kada ću se vratiti, ali ako sam mu objasnila da dolazim odmah i da neće dugo biti sam, smirio bi se i čekao. Najviše se radovao kada bih ujutru dolazila na posao, tada bi cvrkutao i jedva čekao da mu otvorim kavez pa da se popne na mene. Znao je čak i korake da mi prepozna. – priča nam poslovođa ZOO vrta Palić, Andrijana Tot, a potom evocira neke uspomene i oslikava nam kako je izgledao jedan radni dan uz Tobija pomoćnika.

– Bio je dosta razmažen i pravio je često buku oko sebe, voleo je da me ometa dok radim, voleo je da mi aranžira olovke i da ih baca oko mene, da mi cepa papire, a ukoliko sam radila duže na laptopu, ni to ga nije oduševljavalo. Tada je voleo da došeta do njega i da kljunom čupa tipkice sa tastature. Na stolu imam i neke figurice od mesinga, njih je takođe voleo da ruši i slaže na njemu zanimljiv način. Drvene igračke, merdevine i slagalice smo mu najčešće kupovali, one su mu bile omiljene ali nisu mnogo opstajale, jer sve što je imalo metalnu alkicu ili zakačaljku, redovno je skidao i bacao nakon čega bi likovao, verovatno zato što je uspešno obavio svoj zadatak. – priča nam naša sagovornica za koju, nakon ove priče slobodno možemo reći i da je gusar ZOO vrta Palić, barem kada je Tobi u pitanju.

Njihov prodoran glas Andrijana objašnjava time što su u pitanju veoma dobri letači koji prelaze velika prostranstva pa im je jak glas potreban da bi dozvali pripadnike svoje vrste. Svojom raskošnom pesmom, umiljati Tobi je jednoga dana dozvao i sebi adekvatnu lepoticu, egzotičnu Kubanku.

– Amazonci vole velike kaveze u kojima mogu da rašire krila i da lete, pa je Tobi kada je odrastao prebačen u spoljašnju volijeru, kod ženke Kuba amazonca za koju se veoma brzo vezao. – završava Andrijana svoju priču o Tobiju.

Venecuela amazonci su u nekim oblastima svojih prirodnih staništa proglašeni za štetočine useva, jer su voleli da pojedu gajene kulture, poput crna kakaa. Ali ako čokoladu volimo mi, naravno da će je voleti i papagaji, tako da im to ne treba zameriti. Ove ptice se takođe nalaze na CITES listi zaštićenih životinja. Zbog svoje afekcije prema ljudima mogu biti i kućni ljubimci ali su za njih potrebne odgovarajuće dozvole, veliki kavez i mnogo pažnje. Potrebna im je mentalna stimulacija i društvena interakcija, kako sa ljudima tako i sa drugim pticama. Zbog toga je najbolja solucija da pirata Tobija i njegovu gusarsku družinu posetite u ZOO vrtu na Paliću gde on svakodnevno, uz svoju Kubanku, izvodi svoju umilnu, pomalo kreštavu venecuelansku pesmu, i po grani šeta u ritmu ča – ča – ča.