Od danas, 10. pa do petka, 20. oktobra Subotica je domaćin Drugog Festivala mentalnog zdravlja koji se ove godine obeležava pod geslom “Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo”. Festiva se održava uoči Svetskog dana mentalnog zdravlja, sa ciljem podizanja svesti kod svih sugrađana o značaju mentalnog zdravlja, kao i pokretanjem svih pozitivnih aktivnosti koje mogu da dovedu do njegovog unapređenja.

Prema rečima Ilije Đukanovića, člana Gradskog veća zaduženog za oblast socijalne zaštite i zdravstva, festival mentalnog zdravlja i ove godine okuplja veliki broj aktera iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite, obrazovanja, kulture, organizacija civilnog društva i privrede sa ciljem da se sugrađani upoznaju sa uslugama koje pružaju akteri, ali i organizovanjem velikog broja radionica, okruglih stolova i edukacija na temu mentalnog zdravlja. Ciljne grupe su mladi ali i starije osobe, zaposleni i roditelji.

– Kada govorimo o zdravlju, ne možemo da govorimo samo o fizičkom zdravlju, moramo da govorimo i o mentalnom zdravlju. Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. – poručio je Đukanović.

– Svetska federacija za mentalno zdravlje je predložila ovogodišnju temu „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“. Cilj obeležavanja je podizanje svesti o mentalnom zdravlju i pokretanju pozitivnih promena za unapređenje mentalnog zdravlja svih ljudi u svetu. To je, takođe, prilika da se razgovara o mentalnom zdravlju, o tome kako treba da se brinemo o njemu i koliko je važno dobiti pomoć u stanju potrebe. Danas u svetu skoro milijaradu ljudi živi sa nekim mentalnim poremećajem. Globalnu zajednicu potresaju ratovi, raseljavanja ogromnog broja ljudi i klimatske vanredne situacije što sve negativno utiče na mentalno zdravlje ljudi širom sveta. Prema poslednjim istraživanjim zdravstvenog stanja stanovništva iz 2019. godine, četiri posto našeg stanovništva živi sa nekim mentalnim poremećajem, na prvom mestu je to depresija. Takođe oko četiri posto stanovnika izjavilo je da nije uspelo da ostvari usluge mentalnog zdravlja iz finansijskih razloga, a svaki naš deveti sugrađanin socijalnu podrušku cenio je kao slabu. – istakla je dr Nada Kisić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja, podsetivši da veliki problem u Severnobačkom okruku predstavljaju i visoke stope suicida koje su čak duplo veće od nacionannog proseka koji iznosi 12 suicida na 100.000 stanovnika.

– Prevencija mentalnih poremećaja je moguća primenom opštih i ciljanih intervencija zasnovanih na dokazima, a obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja je prilika da se vlade, stručna i šira javnost podsete i motivišu na akciju i promene. – naglasila je Kisić Bibić, uz objašnjenje da suicid najčešće rade osobe koje imaju određene mentalne poremećaje, depresiju i osobe koje koriste alkohol ili psihoaktivne supstance.

Nacionalna telefonska linija za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima Srbije, 0800 309 309, je besplatna i dostupna non-stop od 0 do 24 časa sa svih mobilnih i fiksnih mreža.

– Tema ovogodišnjeg Dana mentalnog zdravlja jeste empatija. Da li uopšte znamo šta znači reč empatija i šta znači obuti tuđe cipele i hodati u njima? Empatija je sposobnost da emocionalno razumemo šta drugi ljudi osećaju, da vidimo stvari za svoje tačke gledišta ali da sebe zamislimo na mestu te osobe i osetimo ono što ona i sama oseća. Treba težiti da toj osobi i pomognemo. – poručio je dr Ivan Žilović, specijalizant u Službi za psihijatriju Opšte bolnice Subotica, objasnivši da se empatija razvija iz detinjstva i da u razvoju iste veliki uticaj imaju roditelji koji bi na svojim primerima trebali da uče decu o empatiji, baš kao i vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori koji zajedno čine lanac potreban za razvoj empatije.

Prema rečima Žilovića, nakon pandemije kovida 19, ogroman je porast broja dece i odraslih sa mentalnim poremećajima, pre svega po pitanju depresije i anksioznosti.

– Alarmantno je da u Subotici jednom ili dva puta nedeljno imate poziv pedijatrijske službe na urgentnom odeljenju gde roditelji dovode dete koje se samopovređivalo. Zbog toga je veoma važno slušati decu, jer se ona ne povređuju iz hira, već iz potrebe da pokažu da im nešto fali, da nešto sa njima nije u redu. – naglasio je dr Žilović.

Ipak, prema oceni stručnjaka, mladi nisu nezainteresovani i lenji, mladima treba dati priliku i angažovati ih jer oni vole da budu uključeni, kreativni su i potrebni su im događaji u stvarnom, a ne virtualnom svetu gde će oni doći do izražaja.

– Imali smo obuku za volontere i preko 30 mladi koji su se prijavili. Kroz obuku smo postavili pitanja da li se rađamo sa empatijom i da li imamo ili nemamo empatiju i dobili smo zaista raznovrsne odgovore od mladih koji imaju 15, 16 godina. Poenta festivala je upravo pokrenemo diskusiju, kada su u pitanju mladi, ali i stariji, lekari i socijalni radnici, razne profesije. Često čujemo da nema empatije, da se ona izgubila. Niko nas ne čuje, svi nas tretiraju kao broj. Vreme u kojem živim je ubrzano, empatija se stavila u prikrajak, a kroz ovaj festival ideja je da vratimo empatiju i razgovor među ljude. – poručuje Mladen Ilić, psihoterapeut pod supervizijom UG „Psihoartis“.

Prema njegovim rečima, društvene mreže podstiču udaljenje od empatije, iako nisu jedini krivac jer sve kreće iz porodice.

– Kako mi postavimo odnos, koliko smo prisutni i koliko radimo sa decom, koliko je kasnije i školski sistem spreman da deci ponudi neki sadržaj koji podrazumeva realan fizički odnos u prirodi i grupama, toliko će i deca proporcionalno manje imati potrebu da provode vreme na društvenim mrežama. – ocenjuje Ilić.

U toku ovogodišnjeg Festivala mentalnog zdravlja, u Subotici se organizuje niz manifestacija, radionica, diskusija i predavanja, a ulaz na sva dešavanja je besplatan, potrebno je samo na vreme najaviti svoje prisustvo zbog ograničenog broja učesnika.