U davno, viteško doba, za zmajeve se pričalo da su snažni, zmijoliki gorostasi, zveri koje bljuju vatru, mogu da lete i poseduju mnoge, mistične moći. Iako se ne može dokazati da su ikada postojali, u kulturama skoro svih naroda neizostavni su deo folklora, u Kini su označavali sigurnost i bogatstvo dok su u severnoj i srednjoj Evropi ulivali stah i poštovanje.

Čak je i u srpskoj istoriji Sveti Đorđe vodio bitku sa aždajom koju je na kraju porazio. Smatrani su za najmudrija bića jer su u sebi nosili lekcije i iskustva još iz doba praistorije. Međutim, od mračnog, viteškog vremena pa do danas, mnogo toga se promenilo. Život je postao lakši i komforniji, nema više hrabrih junaka koji neustrašivo, na konjima, jašu u pohode i bitke, sve za ljubav voljene princeze. Tako su i zmajevi, verovali mi u njih ili ne, morali da evoluiraju i promene svoj izgled, ponašanje i navike, počev od one da spavaju na brdu zlatnika. U našem pohodu na otkrivanje istine o današnjim zmajevima, zaputili smo se u palićki ZOO vrt gde smo čuli da živi jedan par ovih veličanstvenih nemani.

Bradati zmajevi, ili Bradate agame (Pogona vitticeps) dolaze sa najudaljenijeg kontinenta, iz Australije, gde često mogu da se ugledaju kako se sunčaju sa strane auto puta ili na nekoj šumskoj čistini. Široko su rasprostranjeni u istočnoj i centralnoj Australiji gde žive u najrazličitijem spektru staništa, od umereno sušnih i tropskih pustinja, preko šuma, šikara i travnatih pustara. Nisu sramežljivi pred ljudima i često se mogu videti i kako borave u njihovoj blizini, najčešće rano ujutru ili kasno popodne, dok će u toku dana mirovati na suncu, otvorenih usta kako bi rashladili svoje telo. Prvi put su opisani 1926. godine, opisao ih je nemački zoolog Ernst Ahl, a počeli su da se pojavljuju na američkom kontinentu ’90-tih godina prošlog veka, iako je već 1960. godine Australija zabranila izvoz ovih životinja zarad držanja i gajenja u svrhu kućnih ljubimaca. Postoji osam vrsta agama koje se ispoljavaju kroz mnoštvo boja i morfova, različitosti. Za razliku od zmajeva iz priča i bajki, Bradate agame dugačke su od 50 do 61 cm, težine od 250 do 510 grama, životni vek im je od 10 do 15 godina, iako je nastarija agama živela 19 godina i pet meseci.

– Ime su dobili zbog svoje “brade”, odnosno krljušti koje su ustvari deo grlenih kesa koje imaju moć da se šire i skupljaju. Imaju široku, trouglastu glavu, okruglasto telo, čvrste noge i robustan rep, a njihova boja zavisi od vrste tla na kojem žive i kreće se od zagasito braon do zlatno žute. Širok oblik tela omogućava im da bolje upijaju toplotu ali ukoliko su prinuđeni mogu i veoma brzo da trče, pa čak i da se propnu na zadnje noge i daju se u juriš. “Bradu” tj, bodlje imaju i sa donje strane tela, a iako izgledaju oštro i šiljato, one su zapravo gumenatse i ne bodu. Služe im za kamuflažu i za blef, da bi izgledali što neprivlačnije predatorima. – kaže nam Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić i dodaje da bradate agame polnu zrelost dostižu između prve i druge godine života. Ženke polažu od 11 do 30 jaja, a mladi se iz jaja izležu nakon 55 do 75 dana.

Da li će više biti ženki ili mužjaka zavisi, baš kao i kod većine reptila, od temperature gnezda, a zanimljivo je napomenuti da bebe mužjaci, u toku perioda embriona, svoj pol usled temperature mogu da promene u ženski i takve agame biće dva puta plodnije. Pretpostavljamo da takve “bradate ženke” imaju više sreće i u kasnijem životu, ukoliko odluče da nastupaju za neki “gušterski kabare”. Karakteristično za ove “bradate dame” je i da su razvile sposobnost da u svom reproduktivnom traktu sačuvaju spermu mužjaka kojom će samu sebe oploditi i drugi put, kada se za to steknu optimalni uslovi. Ova činjenica, pomislili bi, ne ide baš u korist mužjacima bradatih zmajeva međutim, ni kod mužjaka stvari više nisu iste kao u “zmajevsko vreme”. Iako će mužjaci svoju bradu koristiti u ritualima parenja i zavođenja, ovi savremeni “trendi” zmajevi boju svoga tela takođe mogu da menjaju i zbog raslopoženja ili usled toplotne regulacija. Iako nisu naročito vokalne, bradate agame imaju dosta toga da kažu svojim pokretima, pre svega mahanjem prednjih nogu.

– U zavisnosti od toga kako i kojom brzinom mašu “ručicama”, agame mahanjem mogu da ispoljavaju svoju pokornost ukoliko je reč o mlađim jedinkama, mahanje može biti i znak prepoznavanja i odobrenja ali isto tako i znak uznemirenosti i neprijateljskog raspoloženja. – objašnjava Andrijana Tot, i napominje da, osim “rukama”, bradati zmajevi takođe mašu i klimaju i svojim glavama, sporiji naklon značiće pokornost dok će nasilniji, brži pokreti glavom i izdizanje na zadnje noge označavati ispoljavanje agresije ili odbijanje želje za parenjem.

Roditi se kao agama zaista znači i koristiti priručnik “zmajevskog jezika” jer pored svog mahanja i menjanja boja, vrlo lako može doći do nesporazuma i nejasne konverzacije.

Prema rečima naše sagovornice, agame su svaštojedi i nisu izbirljivi, ješće lišće, voće, insekte, manje glodare pa čak i druge, manje guštere. Na njihovom meniju jedino se neće naći bube svici koji su za njih toksični, takođe citrusi i avokado. Bez obzira da li se agama drži kao kućni ljubimac ili živi u prirodi, njihova ishrana mora biti ujednačena i raznovrsna kako bi se obezbedio pravilan unos svih nutritijenata. Kada je reč o vodi, agame je retko piju iako će na kiši rado otvoriti usta i pognuti glavu, kako bi se kišnica slivala u njih. O zubima ne moraju mnogo da brinu jer se agamama zubi, tokom celog života obnavljaju i rastu im novi, snažni. Jedna karakteristika vezana za agame jeste da je njihov urin praškast, a ova sposobnost pomaže im da što više vode zadrže u svom telu.

– Agame su, kao i većina reptila, nosioci salmonele i kada uriniraju, putem praha, vrlo lako ove bakterije mogu preneti i na čoveka. Zbog toga treba biti veoma pažljiv u rukovanju sa njima. Prema studiji američkog Centra za kontrolu bolesti, u junu 2022. godine izazvana je epidemija kod 76 osoba u nekoliko američkih država, upravo zbog neadekvatnog, nepažlivog rukovanja sa ovim životinjama. – napominje poslovođa ZOO vrta i zato savetuje da, iako agame mogu biti kućni ljubimci, u rukovanju sa njima potrebno je biti oprezan.

ZOO vrt na Paliću ima dve bradate agame, mužjaka i ženku.

– Agame su solitarne životinje i spajaju se najčešće u vreme parenja, van tog perioda znaju biti prilično teritorijalni, zbog toga, ali i zbog razlike u uzrastu, naše agame su u odvojenim terarijuma. Ženka je u vrt pristigla 19. marta 2022. godine, a pre oko mesec i po dana dobili smo i mladog mužjaka koji je star osam meseci. Ženka često zna da mi se obraduje kada me vidi i svojim mahanjem prednjih nogu, ili grebuckanjem po staklu, zna da mi pokaže da želi pažnju i igranje. Agame vole da budu stimulisane i da se igraju, zbog toga im se može staviti šupljikava loptica, gumena patkica pa čak i plišana igračka sa kojom će se agama veoma rado zanimati. Interakcija sa ljudima im je veoma bitna i zaista će se ponašati baš kao što bi se ponašali psi ili mačke, vole da im se priča i da im se poklanjaju ljubav i pažnja. Ponekad čak znaju da budu i ljubomorni ukoliko priđem nekom drugom terarijumu i gušteru. Ipak, ponovo bih napomenula da treba razmisliti o odabiru agame kao kućnog ljubimca upravo zbog toga što su nosioci salmonele i velikog broja parazita. – objašnjava nam Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić.

Vrt smo napustili u nedoumici da li su se zmajevi promenili ili je vreme u kojem živimo postalo drugačije. Šalu na stranu, zaključili smo da su bradati zmajevi ili bradate agame veoma zanimljive i krajnje specifične životinje koje će nekima delovati strašno i neprivlačno, ali će se većina posetilaca zaljubiti u njihovu simpatičnu i šaroliku narav, veseo karakter i izgled koji se nije značajno menjao još od vremena dinosaurusa. Dok se ne pronađu dokazi da su zmajevi nekada zaista postojali, ostaje nam da verujemo u bradate agame i da posmatramo da li nam mašu glavom ili nogama, da li kostreše svoju bradu ili su nam naklonjeni, da li menjaju ponašanje ili boju svoga tela, baš kao kada bi se zmajevi iz priča spremali da bljunu vatru.