Od danas, 26. pa do subote, 28. oktobra Palić je mesto održavanja Sekcije za zaštitu arheološkog nasleđa Srpskog arheološkog društva, koji organizuje Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica.

U toku rada Sekcije biće izneti načešći problemi koji se javljaju u radu arheologa na različitim lokalitetima u Srbiji, a najveći od njih svakako je nedevoljno vremena za arheološka iskovapavanja prilikom izrade najrazličitijih zemljanih projekata poput izgradnje nove železničke pruge, gasovoda ili slično.

Arheološko nasleđe predstavlja kulturno blago svake države, neobnovljivi resurs za arheologe koji se bave njegovim istraživanjem, iskopavanjem i interpretaciom kako se živelo nekada u prošlosti.

– Arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika kulture imaju zadatak da se bave zaštitom arheoloških nalazišta, tj prevedeno, nijedan projekat zemljanih radova ne sme da se radi na prostorima arheoloških lokaliteta, čime bi oni bili uništeni i devastirani. U poslednjih nekoliko godina svedoci smo povećanog razvoja raznih velikih infrastrukturnih projekata, kao što su „turski tok“ ili izgradnja železničke pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. To su ogromni radovi koji su iziskivali mnoštvo arheologa i jednu veliku organizaciju. Jedan od problema je da se arheološki radovi izvode tek na početku zemljanih radova odnosno izvođenja projekata, a mnogo lakše bi bilo da oni počnu da se planiraju mnogo ranije jer se unapred zna koji će se projetki i gde raditi. – kaže dr Neda Mirković Marić arheolog konzervator, savetnik Međuopštinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, ovonedeljni domaćin Sekcije za zaštitu arheološkog nasleđa Srpskog arheološkog društva i dodaje da će skup arheolozima poslužiti upravo za sumiranje svih problema sa kojima se arheolozi susreću kako bi se poboljšao zajedniči rad i donosiocima odluka o radovima ukazalo na potrebu da se arheološka iskopavanja moraju obavljati ranije, pre nego što radovi na infrastrukturnim projektima počnu.

Prema njenim rečima, zaštita arheološkog nasleđa je zakonska obaveza i kulturno nasleđe štite razni zakoni u Srbiji ali tako i međunarodne konvencije. Jedna od konvencija koju je Srbija ratifikovala jeste međunarodna konvencija iz Lavalete. Današnji skup okuplja oko 40 učesnika, biće održano 12 izlaganja, dok se za sutra, nakon trećeg panela prezentacija, planira Okrugli sto na kojem će se otvoriti teme i doneti zaključci koji će, kroz Srpsko arheološko društvom biti upućeni i resornom ministarstvu.

– Naš najveći problem je što se mi stalno nalazimo nekako oko nogu, kao prepreka prilikom svake gradnje, svakog infrastrukturnog projekta jer arheologije kojekuda ima i mi ne znamo gde su svi lokaliteti. Problem nastaje kada se ne poštuju međunarodna pravila i domaći zakoni i kada si mi (arheolozi) nepojavljujemo u pravo vreme, kao prethodnici. To nije bitno samo da bi se očuvalo arheološko nasleđe i da bi se smanjili troškovi investitoru pošto ga ne zaustavljamo u radu, već i zbog boljeg planiranja tog resursa arheološkog nasleđa. Mi se trenutno nalazimo na repu dešavanju. Naša zakonska rešenja su takva da ne dozvoljavaju da si mi uključimo u pravo vreme, na pravi način, pri početku planiranja nekoga posla kada bi trebali da nas konsultuju, da bi sve išlo paralelno jedno sa drugim. – ističe Adam Crnobrnja predsednik Srpskog arheološkog društva, ukazujući da se bi pravovremenim uključivanjem arheologa smanjli troškovi investitora i povećala dobiti same države.

– Odavde, od Horgoša, pa dole do granice sa Makedonijom imamo situaciju da su se gradili autoputevi poslednjih 15 godina koji su se raširili kroz zemlju, a da ako uđete u Srbiju, nećete ništa pored tih autoputeva videti. Iako smo mi istražili puno arheoloških lokaliteta, ni na jednom mestu nije iskorišćena prilika da se napravi stajalište, odmaralište za putnike, benzinska pumpa, restoran, jer se time povećava obrt, kad imati takav sadržaj kulturnog nasleđa pored nekog autoputa, tada se za 10-15%  povećava obrt, što kada se pomnoži sa 50 godina predstavlja jako veliki novac. Mi se dičimo našom dugom istorijom ali onaj ko prolazi kroz našu zemlju nju ne može lako da vidi i tako gubimo zaradu. – naglašava Crnobrnja.

Srpsko arheološko društvo ima svoje godišnje sastanke, međutim zaštita arheološkog nasleđa se izdvojila se kao bitno pitanje, jer se čuvajući resurs za potomke koji se tek doći, čuva i resurs i za arheološke naslednike.

– Tu smo locirali određene probleme u zakonskim rešenjima, zakoni se ubrzano donose, mi pokušavamo da na to utičeno na pravi način. Kada se pojavljuje problem u zakonu o planiranju i izgradnji što se desilo pre mesec, dva dana, mi već vidimo kakav će izlazni problem nama da se javi i koji ćemo mi problem praviti drugima. Akcenat ovde u Subotici je na koji način da pokušamo da pomognemo ne samo nama već i republici Srbiji, poboljšanjem zakonskih rešenja, da bi sve to išlo glađe i pravilo širu korist i u simboličnom i u ekonomskom smislu. – poručuje Adam Crnobrnja predsednik Srpskog arheološkog društva.