Prema statističkim podacima iz poslednjih 15. godina, potrošnja belog hleba po glavi stanovnika u Srbiji prepolovljena je u odnosu na današnju potrošnju. Prosečan stanovnik Srbije godišnje je konzumirao preko 90 kilograma hleba, dok potreba za istim, kod prosečnog građanina sada ne prelazi ni 50 klilograma.

Doručak, ručak ili večeru nekada nismo mogli zamisliti bez “kriške belog hleba”, koji smo jeli uz sve, suhomesnate proizvode, slatke namaze, pekmez ili najčešće čist, prazan, kao dodatak glavnom jelu. Međutim, modreni trendovi, dijete i potreba za vidljivim trbušnjacima izgurali su domaći beli hleb sa trpeze.

Gledano po regionima, hleb se i dalje najviše konzumira u Vojvodini, a najmanje u istočnoj Srbiji. To međutim ne znači da je opala i proizvodnja pšenice. Iako beli hleb nije više popularan, razna peciva, lepinje, somuni, sendvič kifle, perece i integralna peciva i dalje se veoma često kupuju, a za njihovu proizvodnju pšenica je i dalje neophodna.

Procenjuje se da prosečan čovek dnevno pojede između 200 i 300 grama hleba dnevno, dok su deca veći potrošači i dnevno pojedu i do 400 grama hleba. Pšenica i brašno troše se u sličnim količinama kao i nekada, samo je struktura potrošnje drugačija, pa se pšenično brašno sada više koristi za mešenje specijalnih vrsta hleba koje u svom sastavu mogu da imaju manje uglejnih hidrata, a više minerala.

Pekarska industrija takođe beleži rast proizvodnje specijalnih peciva, između 25 i 35 odsto. Proizvodnja testenina takođe je porasla za više od 50 odsto u odnosu na period od pre pet godina. Smrznita peciva takođe su sve popularnija jer je njihova upotreba laka i jednostavna pa za kratko vreme, kada dođemo sa posla, dok se umijemo i presvučemo, možemo pripremiti topao i svež obrok.

Srbija se po potrošnji belog hleba nalazi među većinom evropskih zemalja, beli hleb i brašno od nas više koriste Nemci, Italijani i Česi dok Britanci zaostaju. U poređenju sa globalnim tržištem, najmanje belog hleba pojedu stanovnici Indije, svega 1,75 kilograma hleba godišnje.

Stručnjaci kažu da, iako nije jednako zdrav kao crni ili specijalni, beli hleb daje jednaku kalorijsklu vrednost, odnosno na isti način manje ili više goji baš kao i sva ostala peciva koja se prave od pšeničnog brašna. Zbog čega smo onda iz dnevnog jelovnika izbacili krišku belog bleba?

foto:/ Freepik.com