Prošlo je tačno 26 godina otkako je Severnoatlantska alijansa (NATO) započela bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, tog kobnog 24. marta 1999. godine. NATO agresija započela je nakon propalih pregovora u Rambujeu oko predloženog mirovnog sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije čiji je predsednik tada bio Slobodan Milošević i delegacije koja je predstavljala albansko stanovništvo Kosova i Metohije. Bombardovanje Jugoslavije trajalo je od 24. marta do 10. juna i ono predstavlja najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata. Tim povodom, danas je polaganjem venaca i cveća na spomenik „Njihovoj vernosti“ u Subotici održan pomen stradalima u bombardovanju.

– Danas je 26. godišnjica od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i Subotice gde je pogunulo jako puno ljudi. To bombardovanje ostavilo je veliki trag, mi svake godine održavamo ovaj pomen da se setimo žrtava, i tako ćemo to raditi i ubuduće. Te 1999. godine pogunulo je šestoro Subotičana na raznim pozicijama, neki su bili vojnici, a neki rezervisti – istakao je Aleksandar Panić, predsednik Udruženja za zaštitu prava boraca i građana, naglasivši pri tome da je poruka nakon svega da ratova više nikada ne bude.

– Poenta je da naša deca i naši sinovi, roditelji i žene nikada ne osete tu „čar koju nam neki dočaracvaju“, da idemo u rat, da uzmemo oružje i da se borimo ni za šta. Rat prođe, generali se okite ordenjem, a mi se vraćamo bogalji – poručio je Panić.

Jedan od onih koji su 1999. godine služili vojsku i bili rezervisti na Kosovu bio je i Subotičanin Danijel Rapić.

– Godine 1998. i 1999. služio sam vojsku i bio sam na ratištu u Košarama, tada sam imao 19 godina. Sećanja ima dosta na svakodnevne borbe i to kako su nas starešine vodile kroz borbe, puno toga da se ispriča. Tada mi tamo nije bilo mesto, sada tako gledam na to, mogao sam da izgubim život i danas ne bih imao sinove. Ne vidim za šta sam se borio, jer to sve je izgubljeno, mnogi životi za ništa. Bio sam u 25. motorizovanoj brigadi, svih 90 dana sam bio na Kosovu, u mojoj jedinici od nas 45, bilo je dvoje teško ranjenih – priseća se Rapić i dodaje da su vojnici cele jedinice, nakon završetka bombardovanja proglašeni za ratne heroje.

Prema njegovim rečima, iako je do tada bio naklonjen Zapadu, bombardovanje je apsolutno promenilo njegovo mišljenje.

Među brojnim Subotičanima našao se i Branko Lulić koji je, nakon mobilisanja bio u prvoj kasarni.

– Kasnije smo išli po terenu, u okolini Sente, Malih Pijaca, po Vojvodini. Pošto sam pre toga sam bio vojnik 20. motorizovane drinske divizije u Valjevu, bio sam relativno mlad, tek izašao iz vojske, ali sam se ponovo odazvao, jer nas je otadžbila zvala. Da li je to pametno ne zna se. Mi smo svi borci jedne države i jedne vojske, da li si bio borac 1991, ’92, ’93. ili ’99. to je po meni svejedno. Država i vlast uvek gledaju da izvuku od nas kada im nešto treba. Posle nas zaborave brzo, to je moje mišljenje – poručio je Lulić na današnjem skupi.

Među veteranima, našao se Andrija Anika koji se borio i u prethodnim radovima sa početka ’90. godina.

– Krajem 1990. služio sam u Bosni, a bio sam rezervista i 1999. godine. Otadžbina nas je pozvala, bili smo raspoređeni u Vojvodini za razniku od naših saboraca koji su bili na Kosovu, u Košarama. Nismo znani šta će nas zadesiti i da li će i ovde da krene kopneni napad, mi smo se odazvali i to je to. Za razliku od naših saboraca koji su bili na Kosovu i koje je zadesilo gadnije stanje, mi smo dobro prošli – kaže Andrija Anika, ratni veteran.

Bombardovanje je prekinuto 10. juna, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma dan ranije, 9. juna 1999. godine na vojnom aerodromu. Sporazum su potpisali general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.

Broj civilnih žrtava u NATO agresiji i dalje nije precizno utvrđen, a pretpostavlja se da je od posledica bombardovanja poginulo je između 1200 i 4000 civila, među njima najmanje 81 dete. Pogođeno je preko 3.350 objekata infrastrukture i zemljišnih parcela, a od tog broja preko 1.400 objekata je uništeno.

Na teritoriji Srbije postoji 301 spomenik posvećen žrtvama NATO bombardovanja i ratova devedesetih.

foto:/LovaLova portal