Dok svakodnevno prolazimo kroz stotine objava, kratkih video-snimaka i beskrajnih nizova svakojakih komentara, retko zastanemo da se zapitamo koliko je digitalni svet promenio način na koji gledamo jedni na druge. Upravo na tom mestu počinje priča predstave „Lajkuj me“, koju je Kiš teatar premijerno izveo juče, 18. juna u Dečjem pozorištu u Subotici, pred publikom koja je glumce nagradila dugotrajnim aplauzima.

Iako je predstavljena kao satira o influenserima, pratiocima i društvenim mrežama, nova produkcija mladih subotičkih glumaca predstavila je delo koje je mnogo više od lake komedije. Iza duhovitih scena, prepoznatljivih karaktera i niza komičnih situacija krije se ozbiljno pitanje o društvu koje sve češće vrednost čoveka meri brojem pregleda, lajkova i pratilaca.

Radnja prati istragu ubistva mlade influenserke Isidore, nakon čije smrti osam internet zvezda postaju osumnjičeni. Međutim, kako se priča razvija, postaje jasno da potraga za ubicom nije njena suština. Prava tema predstave jeste opsesija digitalnom popularnošću i posledice života u kojem je virtuelna slika važnija od stvarnosti. Predstava je nastala po tekstu Nine Praštalo, dok režiju potpisuje glumac i reditelj Stefan Orovec, koji nije krio zadovoljstvo nakon premijernog izvođenja.

– Kada sam prvi put pročitao tekst, veoma mi se dopao, ali sam tokom rada shvatio koliko je glumački zahtevan. U jednom trenutku bio sam skeptičan da li će mladi glumci uspeti da iznesu sve ono što smo želeli da kažemo. Međutim, iz probe u probu postajali su hrabriji, posvećeniji i znatiželjniji. Sada mogu da kažem da sam na ovu generaciju možda i najponosniji do sada – rekao je Orovec.

Njegovo zadovoljstvo bilo je vidljivo i tokom izvođenja, dok je publika reagovala na gotovo svaku repliku. Ipak, kako sam reditelj ističe, smeh nikada nije bio krajnji cilj.

– Najvažnije pitanje predstave nije ko je ubio Isidoru. Važnije je pitanje da li smo svi na neki način odgovorni. Ljudi danas iza digitalnih maski ostavljaju komentare koje nikada ne bi izgovorili nekome u lice. Zbog tih komentara ljudi pate, povlače se u sebe, a nekada i donose različite odluke. Zato su maske na kraju predstave važne, jer one predstavljaju anonimnost iza koje se skrivamo – objasnio je Orovec.

Upravo ta završnica ostavila je najjači utisak na publiku. Poslednji „lajk“ koji se pojavljuje na kraju nije samo deo zapleta, on postaje simbol vremena u kojem živimo, vremena u kojem jedan klik može da podigne nečije samopouzdanje, ali i da pokrene talas osude, mržnje ili podsmeha.

Da je poruka predstave stigla do publike smatra i mladi glumac Aleksa Lukač, koji veruje da bi „Lajkuj me“ trebalo da pogleda što više mladih ljudi.

– Društvene mreže su likovima u predstavi postale važnije od svega. Toliko važne da su bile spremne na najgore postupke. U jednom trenutku algoritam postaje njihov bog i sve se podređuje njemu. Mislim da je to jedna od najvažnijih poruka predstave – rekao je Lukač.

Njegova koleginica Staša Jakšić poruku vidi kroz prizmu lične slobode i prihvatanja sebe.

– Budite svoji. Nemojte da zavisite od društvenih mreža, od telefona i od tuđeg mišljenja. Važno je da ostanete prirodni i da vrednujete sebe onakvima kakvi jeste – poručila je nakon predstave.

Za Jovanu Buhu, kojoj je ovo takođe prvo glumačko iskustvo, premijera je bila mnogo više od izlaska na scenu. Bila je završetak jednog važnog životnog poglavlja.

– Mnogo sam naučila od ove ekipe. Ne samo o glumi, već i o životu. Zato mi je teško što se sve ovo završilo. Ovi ljudi su mi postali veoma važni – priznala je ona neposredno nakon spuštanja zavese.

Slične emocije podelila je i Sanja Curnović, koja je istakla da su meseci rada bili zahtevni, ali ispunjeni zajedništvom.

– Radili smo dugo i intenzivno. Poslednjih dana probe su trajale satima, ali kada ste okruženi pravim ljudima, sav umor nekako nestane. Bilo je naporno fizički, ali psihički pravo uživanje – rekla je Sanja, zahvalivši se Stefanu Orovcu na podršci tokom procesa rada.

Koliko je predstava bila važna za glumce pokazuje i činjenica da mnogi od njih upravo u njoj vide početak svog daljeg umetničkog puta. Marija Damjanović Čokić smatra da priča zaslužuje da dopre do što šire publike.

– Mislim da bi svako trebalo da pogleda ovu predstavu. Ne zato što smo mi igrali u njoj, nego zato što se bavi temom koja je danas veoma prisutna i o kojoj se nedovoljno razgovara – rekla je Marija, dodajući da se nada da će nastaviti da se bavi glumom i nakon ovog projekta.

Petra Mijajlović takođe veruje da je predstava ostavila značajan trag nakon izvođenja.

– Publika je reagovala upravo tamo gde smo želeli. Smejali su se kada je trebalo da bude smešno, ali mislim da su razumeli i ono što se krije ispod humora. Volela bih da nastavim da se bavim glumom i zapravo ovaj lajk za mene znači samo početak za ono što zapravo želim da budem – istakla je Petra.

Zanimljivo je da Lana Šarčević na početku rada nije bila oduševljena idejom predstave.

– Mislila sam da će biti monotona i dosadna. Nisam želela da je radim. Međutim, kako su prolazile probe, potpuno sam promenila mišljenje. Zavolela sam je i danas bih je igrala još hiljadu puta. Mislim da je veoma originalna i poučna – rekla je Lana.

Duh ekipe najbolje je možda opisao Luka Đukanović, koji je kroz šalu odbio da prihvati titulu „zvezde večeri“.

– Nismo imali zvezdu večeri, svi smo bili zvezde. Onog trenutka kada smo čuli prvi smeh iz publike, sva trema je nestala. Tada smo znali da smo uspeli da prenesemo ono na čemu smo radili mesecima – kazao je Luka.

Upravo u tome leži najveća vrednost predstave „Lajkuj me“. Ona ne pokušava da osudi društvene mreže, niti da demonizuje tehnologiju. Naprotiv, ona publici postavlja ogledalo i ostavlja joj da sama pronađe odgovor, jer iza svakog profila nalazi se stvaran čovek. Iza svakog komentara stvarna posledica, a iza svakog lajka mnogo veća odgovornost nego što smo spremni da priznamo. Zato poslednji „lajk“ u ovoj predstavi ne predstavlja odobravanje. On je upozorenje. Tiho, ali dovoljno glasno da se čuje i nakon što se pozorišna svetla ugase.

foto i video:/Olja Mijailović