Do ljudi koji zbog invaliditeta, životnih okolnosti ili nedostatka podrške više ne mogu sami da odu ni kod lekara, ni u Centar za socijalni rad, niti da ostvare prava koja im pripadaju, pomoć sada dolazi na kućni prag. Projekat „Zvuci srca na terenu“, koji je podržalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa 14 miliona dinara, pokrenut je sa ciljem da pronađe upravo one koji su se, kako je ocenjeno, u jednom trenutku „isključili iz sistema“ i pomogne im da se u njega ponovo uključe.

U okviru projekta nabavljen je kamper kojim stručni timovi odlaze na teren i neposredno upoznaju životne uslove i potrebe osoba sa invaliditetom i njihovih porodica. Subotica je jedan od gradova obuhvaćenih programom, a do sada je u ovom gradu evidentirano deset porodica. Pored Subotice, projekat se sprovodi i u Beogradu, Nišu i Pančevu, tako da je ukupno obuhvaćeno 40 porodica.

Direktor Humanitarne organizacije „Zvuci srca“ i Saveza za dečiju i cerebralnu paralizu Srbije Goran Rojević istakao je da je osnovna ideja projekta da se pronađu ljudi do kojih postojeći sistemi podrške nisu uspeli da dođu.

– Za ta sredstva smo nabavili kamper, jedinstvenu priliku da preko tog vozila dođemo do onih osoba do kojih do sada ni sistem nije došao. Postoje ljudi koji su zbog svog invaliditeta i drugačijeg načina života u nekom trenutku jednostavno ispali iz sistema i sada ih treba vratiti ponovo. Njihov invaliditet ih je doveo u stanje da više ne mogu da odu ni kod doktora, ni u Centar za socijalni rad, pa samim tim ne mogu da ostvare niz prava koja im država omogućava – rekao je Rojević.

Rad na terenu, međutim, ne završava se prvom posetom. Stručni tim procenjuje stanje porodice, njene mogućnosti i potrebe, a zatim se formira mreža ljudi koji mogu da pruže konkretnu pomoć. U toj mreži mogu biti najbliže komšije, organizacije civilnog društva, Crveni krst, centri za socijalni rad, lokalna samouprava, ali i pojedinci i kompanije spremni da pomognu. Pomoć može biti veoma konkretna, od uređenja i prilagođavanja stambenog prostora do nabavke invalidskih kolica, stolica za kupanje i drugih pomagala. Cilj je da osoba ne ostane samo korisnik jednokratne pomoći, već da dobije podršku koja će joj omogućiti dostojniji i aktivniji život. Posebna komponenta projekta je sistem za brzo reagovanje. Nakon obilaska terena, korisnicima se ostavlja uređaj čijim pritiskom mogu da signaliziraju da im je potrebna pomoć.

– Onog trenutka kada odemo od njih, ne ostavljamo ih same. Oni dobiju jedan aparat i pritiskom na taj aparat u „Zvuci srca“, konkretno u Subotici, dobija se informacija da imaju problem. Onda mi preko mreže pomagača omogućimo da im pomoć što pre dođe – objasnio je Rojević.

Iako je projektno finansiranje vremenski ograničeno, za „Zvuke srca“ time posao ne završava.

– Projekat tek počinje. On jeste gotov što se možda tiče nekog finansiranja, ali je za nas posao tek počeo. Kamper će nastaviti, nadam se, i narednih godina i narednih decenija, da pronalazi takve ljude i da pokažemo da niko ne sme da ostane sam, zaboravljen i bez podrške – poručio je Rojević.

O tome kako se institucionalna podrška može pretvoriti u konkretnu pomoć na terenu govorila je i Tijana Lukić iz Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koja je navela da je Ministarstvo prepoznalo dosadašnji rad Saveza „Zvuci srca“ i odlučilo da projekat u 2026. godini podrži sa 14 miliona dinara. Prema njenim rečima, saradnja bi trebalo da bude nastavljena i u narednim godinama, ne samo sa ovim savezom, već i sa drugim organizacijama koje rade sa osobama sa invaliditetom.

– Planiramo da i u narednim godinama podržimo ne samo ovo udruženje, već i druga udruženja koja će danas biti ovde sa nama na okruglom stolu, kako bi razmenili iskustva i primere dobre prakse i zajedničkim snagama našli rešenja za izgradnju inkluzivne Srbije – istakla je Lukić.

Povezivanje različitih institucija, organizacija i pojedinaca bilo u središtu okruglog stola održanog u Subotici. Suzana Skenderović ocenila je da je umrežavanje jedan od ključnih preduslova da pomoć stigne do ljudi kojima je potrebna.

– Cilj okruglog stola je u svakom slučaju umrežavanje svih aktera u lokalnoj samoupravi i u svim lokalnim samoupravama na teritoriji Srbije. Smatramo da, počev od Nacionalne službe za zapošljavanje, preko Centra za socijalni rad i drugih institucija, treba da pokušamo da sva prava koja te porodice imaju, a za koja negde nisu obaveštene i informisane, zaista i ostvare – rekla je Skenderović ispred „Zvuci srca“ Subotica.

Problem, kako je dodala, često nije u tome što pravo ne postoji, već u tome što osoba ili porodica ne zna da na njega ima pravo. Kao primer navela je personalnu asistenciju, koju finansira lokalna samouprava, ali i mogućnost ostvarivanja određenih vidova kućnog lečenja i pomoći za nepokretne osobe.

– Imamo roditelje koji imaju pravo na personalnog asistenta, ali ne znaju za to pravo. Kada ih uputite i kada ga ostvare, taj personalni asistent toj porodici može mnogo da znači. Imamo i porodice koje ne znaju da mogu da ostvare pravo na pelene zato što je osoba nepokretna i vezana za krevet, ili da imaju pravo na kućno lečenje. Nekada samo treba da ih preusmerite i objasnite im kako da ostvare prava koja već imaju – rekla je Skenderović.

Zbog toga bi „Zvuci srca“ u Subotici trebalo da budu mnogo više od mesta na kojem se pruža informacija. Ideja je da centar bude tačka na kojoj će građani moći da iznesu problem, a potom dobiju usmerenje ka instituciji, organizaciji ili po jedincu koji može da  pomogne.

– „Zvuci srca Subotica“ su otvoreni, kao i u svim ostalim gradovima. Ako ništa drugo, tu smo da saslušamo. Ali kada saslušamo, onda zaista gledamo i da pomognemo onoliko koliko možemo – zaključila je Skenderović.

Iskustvo sa terena pokazuje da su potrebe različite, ali i da se brojni problemi mogu rešavati kada se ljudi povežu. Zato je jedan od narednih koraka upravo širenje mreže, od institucija i udruženja, preko preduzetnika i kompanija, do građana koji su spremni da se uključe.

foto:/LovaLova portal