– Osmeh ne košta ništa, a znači mnogo, on obogaćuje onoga ko ga prima, a ne osiromašuje onoga ko ga daje – ovako glasi čuvena misao Dalea Karnegija koja nas podseća na jednostavnu snagu ljubaznosti u svakodnevnom životu, a slično bi se moglo reći i za pesmu i cvrkut ptica koji odjekuju iz skoro svakog kutka naše „plave planete“. U svetu ptičije komunikacije možemo da čujemo glasove koji služe da dozovu jato, upozore na opasnost ili pronađu partnera, ali postoje i oni koji kao da su otkrili sasvim drugačiju svrhu – da nekome ulepšaju dan. Riko je jedan od takvih stanovnika Zoološkog vrta Palić. Njegova svakodnevica ispunjena je pesmom, neobičnim glasovima i susretima kojima se posebno raduje, a kada se pojavi njegov omiljeni timaritelj, ovaj pernati pevač ima običaj da mu se smesti na rame i približi kljun uhu, kao da upravo tada počinje najvažniji razgovor u danu.

– Žutopotiljačni amazonci su izuzetno inteligentne ptice. Imaju izraženu potrebu za komunikacijom i društvom, a svaki primerak ima i svoj karakter. Kod Rika posebno dolazi do izražaja njegova privrženost ljudima i neverovatna sposobnost oponašanja različitih zvukova – ističe Anđelija Stokin, biolog Zoološkog vrta Palić dok nas uvodi u zanimljivu priču o još jednom razdraganom stanovniku palićke oaze za divlje životinje.

Žutopotiljačni amazonac (Amazona auropalliata) pripada porodici papagaja čiji predstavnici već vekovima privlače pažnju ljudi svojom inteligencijom, društvenošću i izuzetnom sposobnošću oponašanja zvukova. Ipak, iza njihovog prepoznatljivog talenta za imitiranje ljudskog govora krije se mnogo složeniji svet komunikacije, društvenih odnosa i ponašanja. Riko je dobar primer toga da papagaj ne mora samo da ponavlja ono što čuje, već da ponekad ume i da izgradi sasvim poseban odnos sa onima koji ga okružuju.

Ovu vrstu najlakše je prepoznati po zelenom perju i karakterističnoj žutoj mrlji na potiljku, po kojoj je i dobila ime. Prema rečima biologa, odrasle ptice dostižu dužinu od oko 35 centimetara i težinu između 350 i 500 grama. Na krilima imaju i crvene i plave delove perja, dok im osnovna zelena boja omogućava da se gotovo neprimetno stapaju sa krošnjama drveća. Mužjaci i ženke veoma su slični po izgledu, pa se njihov pol ne može pouzdano utvrditi samo posmatranjem. Iako bi naziv „amazonac“ mogao da navede na pomisao da potiče iz prašuma Amazona, njegova prirodna postojbina nalazi se mnogo severnije – u južnom Meksiku i Srednjoj Americi, sve do severozapadne Kostarike. Amazonci naseljavaju tropske suve šume, savane sa drvećem i šumske predele uz vodotokove, a pojedine populacije žive i na ostrvima uz obalu Hondurasa. Za njihov opstanak posebno su važna stara, velika stabla, jer upravo u njihovim dupljama pronalaze sigurno mesto za gnežđenje.

U prirodi se žutopotiljačni amazonci najčešće kreću u parovima ili jatima, a na mestima hranjenja i zajedničkog noćenja okupljaju se u veće grupe. Njihovo oglašavanje nije samo niz glasnih poziva, već složen način održavanja kontakta, prepoznavanja partnera i sporazumevanja sa ostalim članovima jata. Zanimljivo je da različite populacije imaju različite obrasce glasanja, nalik lokalnim dijalektima. Parovi stvaraju dugotrajne veze, a tokom perioda razmnožavanja postaju izrazito teritorijalni.

– Njihova komunikacija je veoma zanimljiva. Ne koriste glasanje samo da bi privukli pažnju, već i da bi održavali kontakt sa drugim pticama. Svaka jedinka ima svoje navike i način oglašavanja, a upravo kroz posmatranje njihovog ponašanja možemo mnogo toga da saznamo o njihovim međusobnim odnosima – kaže Anđelija Stokin.

Kako dalje objađnjava, njihov jelovnik čine semenke, plodovi, orašasti plodovi, pupoljci i cvetovi. Snažan, povijen kljun omogućava im da otvaraju i najtvrđe ljuske, ali im služi i kao oslonac prilikom penjanja. Spretnim stopalima mogu da prihvate hranu i prinesu je kljunu, što im omogućava da se hrane na način koji podseća na korišćenje ruku. U prirodnom okruženju imaju i značajnu ulogu u ekosistemu, jer učestvuju u rasprostranjivanju semenki i prenošenju polena. Gnezda prave u dupljama drveća. Ženka obično polaže dva do četiri jajeta, na kojima leži približno četiri nedelje, dok joj mužjak za to vreme donosi hranu. Mladi se izlegu potpuno zavisni od roditelja, a gnezdo napuštaju kada dostignu uzrast od približno jedanaest nedelja. Njihovo odrastanje, međutim, ne završava se izlaskom iz gnezda, jer je reč o pticama koje dugo žive i čiji se razvoj i društvene veze nastavljaju tokom čitavog života.

Uz odgovarajuću negu mogu da dožive i više od 60 godina. Njihova inteligencija podrazumeva stalnu potrebu za istraživanjem, učenjem i kontaktom, zbog čega im u zoološkim vrtovima nisu dovoljni samo hrana i prostor. Potrebni su im društvo drugih ptica, grane za grickanje, mogućnost kretanja i različite aktivnosti koje podstiču njihovu radoznalost. Ipak, dok su pojedini primerci ove vrste u zoološkim vrtovima pronašli sigurno utočište, njihove divlje populacije suočavaju se sa ozbiljnom opasnošću. Žutopotiljačni amazonac danas je kritično ugrožena vrsta. Ilegalna trgovina, hvatanje ptica radi prodaje i uništavanje prirodnih staništa, naročito seča starih stabala sa dupljama, doveli su do dramatičnog smanjenja njihovog broja. Upravo sposobnost oponašanja ljudskog govora, zbog koje su toliko traženi kao kućni ljubimci, postala je jedna od okolnosti koje ugrožavaju njihov opstanak.

Rikova priča počela je daleko od volijere u kojoj danas provodi dane. U Zoološki vrt Palić stigao je 10. januara 2024. godine, nakon što je zaplenjen na graničnom prelazu Horgoš. Osoba kod koje je pronađen nije imala potrebnu dokumentaciju i izjavila je da će se vratiti sa papirima za njega. Međutim, po malog, zelenog papagaja nikada se niko nije vratio. Tako je Riko, umesto da nastavi put sa svojim vlasnikom, dobio sasvim drugačiju životnu putanju. Prve dane proveo je u ambulanti veterinara Zoološkog vrta, gde je bio zbrinut dok je čekao dolazak osobe koja ga je dovela. Kada je postalo jasno da se to neće dogoditi, premešten je u volijeru sa drugim pripadnicima svoje vrste. Dobio je društvo amazonaca i prostor u kojem je mogao da nastavi život okružen pticama sa kojima deli gotovo sve prirodne obrasce ponašanja. Ali Riko nije samo još jedan zeleni stanovnik volijere. Njegova posebnost otkriva se čim odluči da pusti glas.

– Riko je veoma zanimljiv papagaj, a njegov talenat za pevanje posebno nas oduševljava. Ume da oponaša opersko pevanje i izvodi delove različitih pesama, pa se iz njegove volijere često može čuti pravi mali koncert – priča nam Anđelija, dok joj Riko pravi društvo na ramenu.

Njegov repertoar nije jedino što ga izdvaja. Među ljudima koji svakodnevno brinu o životinjama posebno mesto zauzima timaritelj Davor Romić. Njih dvojica razvili su odnos koji se teško može svesti na uobičajeno prepoznavanje osobe koja donosi hranu ili održava prostor. Riko se Davoru raduje na način koji ne ostavlja mnogo prostora za tumačenje. Čim timaritelj uđe u volijeru, papagaj mu prilazi i bez mnogo oklevanja skače na rame. Tu se udobno smesti, umiljava se i približava kljun njegovom uhu, kao da želi da mu saopšti nešto što niko drugi ne bi trebalo da čuje. Sa tog omiljenog mesta nerado silazi, pa rastanak ponekad potraje duže nego što bi se očekivalo.

– Kada Davor izađe iz volijere, Riko nastavlja da ga doziva i peva mu, pokušavajući da zadrži njegovu pažnju – otkriva Anđelija.

Upravo u tim malim, svakodnevnim prizorima možda se najbolje vidi ono što žutopotiljačne amazonace čini toliko posebnim. Njihova sposobnost oponašanja jeste fascinantna, ali njihova društvena priroda mnogo je više od ponavljanja zvukova. Oni prepoznaju, uspostavljaju veze, traže bliskost i pokazuju sklonosti koje svakom pojedincu daju prepoznatljiv karakter.

Sledeći put kada posetite volijeru sa amazoncima, ne zaboravite da im pošaljete jedan osmeh, i poneku lepu notu. Za posetioce Zoološkog vrta Palić Riko je papagaj koji peva operske melodije i ume da privuče pažnju neobičnim glasom. Za one koji dele Rikovu svakodnevicu, on predstavlja mnogo više od toga – radoznao, druželjubiv i privržen stanovnik volijere, koji je na Paliću pronašao novo društvo, ali i čoveka čije prisustvo za njega ima posebnu težinu. Možda zato Riko najlepše peva upravo onda kada Davor odlazi. Kao da mu poručuje da razgovor još nije završen i da za rastanak uvek postoji još jedna pesma.

foto:/Zoološki vrt Palić