Gradski muzej Subotica nastavio je program pratećih sadržaja uz izložbu „Modernizam u Subotici“ organizovanjem posebne večeri posvećene Japanu juče, 18. juna, tokom koje su posetioci imali priliku da se upoznaju sa bogatim kulturnim nasleđem ove dalekoistočne zemlje, njenim uticajem na evropsku umetnost, ali i filozofijom života koja vekovima oblikuje japansko društvo.

Centralni događaj večeri bilo je predavanje uz prezentaciju pod nazivom „Osvrt na Japan – kroz kulturno nasleđe“, koje je održao subotički turistički vodič Nemanja Mutić, veliki poznavalac i zaljubljenik u japansku kulturu. Oslanjajući se na lična iskustva sa putovanja i višegodišnjeg proučavanja Japana, Mutić je publici približio različite aspekte japanske tradicije, umetnosti i svakodnevnog života.

Govoreći o temi predavanja, istakao je da je njegov osvrt usko povezan sa aktuelnom muzejskom izložbom posvećenom modernizmu, podsećajući da je japanska umetnost u 19. veku ostavila snažan trag na evropske umetničke pravce.

– Tema prati kulturno nasleđe, jer je upravo Japan imao značajan uticaj na evropsku umetnost nakon što su japanski umetnički pravci i estetika postali dostupni Evropi. Tada je počela promena u načinu stvaranja i posmatranja umetnosti, a taj uticaj prisutan je i danas, kako u savremenoj umetnosti, tako i u popularnoj kulturi – rekao je Mutić.

Poseban deo predavanja bio je posvećen manje poznatim japanskim životnim principima i filozofskim konceptima koji i danas imaju značajno mesto u svakodnevici stanovnika Japana. Među njima je izdvojio princip „Hara Hachi Bu“, koji podrazumeva da čovek jede dok ne bude oko 80 odsto sit, kao i koncept „Wabi-Sabi“, filozofiju koja lepotu pronalazi u nesavršenosti, prolaznosti i prirodnom toku života.

Posetioci su imali priliku da čuju i zanimljive detalje sa Mutićevog hodočašća ostrvom Šikoku, jednog od najpoznatijih duhovnih puteva u Japanu. Reč je o višenedeljnom obilasku 88 budističkih hramova, poznatom kao Šikoku Henro, koje je za predavača predstavljalo jedinstveno iskustvo upoznavanja japanske duhovnosti i tradicionalnih vrednosti.

– Kroz taj put čovek ne upoznaje samo Japan, već i sebe. Želeo sam da deo tog iskustva prenesem publici kroz zanimljivu priču koja se nadovezuje na teme kulturnog nasleđa i umetnosti – istakao je Mutić.

Program je dodatno obogaćen kamernom izložbom bonsai drveća, postavljenom u holu muzeja. Svoje radove predstavili su Jožef Kiš i Endre Nadi, članovi Vojvođanskog bonsai kluba, čime je publici pružena prilika da se upozna sa jednom od najprepoznatljivijih japanskih umetničkih formi.

Endre Nadi, koji se bonsaijem bavi gotovo tri decenije, istakao je da je za njega ovaj vid umetnosti mnogo više od hobija.

– Skoro 30 godina gajim biljke i ne mogu da zamislim život bez bonsaija. To je način života – rekao je Nadi.

Govoreći o procesu stvaranja bonsaija, objasnio je da je reč o umetnosti koja nikada nije završena.

– Bonsai je zapravo skulptura koja nikada nije gotova. Gaji se tokom čitavog života i prenosi se na naredne generacije – naglasio je Nadi.

Među izloženim primercima posebno se izdvajala šumica brestova koju Nadi uzgaja iz semena već 27 godina, što je izazvalo veliko interesovanje posetilaca. Iako pojedini primerci bonsaija mogu imati značajnu tržišnu vrednost, Nadi ističe da članovi kluba ovu umetnost ne doživljavaju kroz materijalnu prizmu.

– Mi ovo ne radimo zbog novca. Nije za prodaju. To je naš način da se opustimo, da pronađemo mir. Moglo bi se reći da se na taj način i molimo – rekao je Nadi.

Mutić je naglasio da bonsai na najbolji način oslikava filozofiju japanskog naroda i odnos prema prirodi.

– Bonsai je živa umetnost. Pred njim treba zastati, posmatrati ga i upijati njegovu poruku. Zato mi je posebno drago što smo i ove godine udružili snage sa članovima Vojvođanskog bonsai kluba i što njihovi radovi mogu da budu predstavljeni upravo u prostoru Gradskog muzeja – poručio je sagovornik.

Pored predavanja i bonsai izložbe, posetioci su kroz muzejske eksponate imali priliku da sagledaju i pojave japanizma koje su tokom međuratnog perioda bile prisutne na području Bačke, čime je dodatno osvetljena veza između japanske i evropske kulture.

Veče posvećeno Japanu još jednom je pokazalo da interesovanje Subotičana za daleke kulture ne jenjava, a spoj istorije, umetnosti, putopisnih iskustava i bonsai stvaralaštva pretvorio je muzejski prostor u mesto susreta različitih tradicija i pogleda na svet.

foto:/LovaLova portal/Nemanja Mutić