Prošlogodišnji mega spektakl „Dance ’90“ pokazao je da Subotica i te kako pamti muziku devedesetih. Godinu dana kasnije, sinoć, 14. avgusta, stigla je i potvrda da interesovanje za hitove tog vremena nije bilo samo prolazni talas nostalgije. Subotičani su se u velikom broju okupili na još jednom koncertu „Dance 90E“, posvećenom domaćoj muzici te dekade, rešeni da ne budu među onima koji će narednih meseci samo slušati prepričavanja i pitati se kako je bilo, već da i sami budu deo još jedne večeri ispunjene ritmovima uz koje su odrastale čitave generacije.

Stadion malih sportova, odnosno prostor subotičkog Gradskog klizališta, sinoć je na nekoliko sati promenio lice. Umesto terena koji Subotičani poznaju u svakodnevnom životu, pred publikom je bila velika diskoteka na otvorenom, sa binom koja je dominirala prostorom, velikim LED ekranima, svetlosnim efektima i zvukom koji je nosio poznate refrene Suboticom, daleko izvan mesta koncerta. Publika je počela da pristiže još tokom ranih večernjih sati. Kako se približavao početak programa, prostor ispred bine postajao je sve puniji, i bilo je jasno da je još jedan koncert „Dance 90E“ uspeo da ponovi interesovanje koje je izazvao prošlogodišnji spektakl. Subotičani su još jednom pokazali da muzika devedesetih za njih nije samo uspomena na jedno vreme, već nešto što i danas ume da pokrene čitav grad.

Na jednom mestu našli su se izvođači koji su svojim pesmama obeležili domaću dance scenu devedesetih – grupe Dr Iggy, Moby Dick, Twins, Duck i Beat Street, uz pevače Ivana Gavrilovića, Slađu Delibašić, Linu, Bakija B3 i Sindy, kao i podršku DJ Morning Indiana. Velika bina, LED ekrani, svetlosni efekti i snažan zvuk bili su okvir za program u kojem su se gotovo bez predaha smenjivali poznati izvođači i hitovi koje publika nije zaboravila. Odgovor gledališta već od prvih taktova bio je više nego jasan. Pevalo se, igralo, fotografisalo i dozivalo sa svih strana, dok su pesme koje su nekada bile nezaobilazne na radio-stanicama, kasetama, diskovima i u diskotekama ponovo odzvanjale pred hiljadama ljudi. Refreni su se često čuli glasnije iz publike nego sa bine, pa su se izvođači uverili da su Subotičani svoje omiljene pesme već odavno naučili napamet.

„Zar nije te stid“, „Dvesta na sat“, „Oči boje duge“, „Plavi slon“, „Svake noći“, „Olovna ruka“, „Bumbar“, „Pedro“, „Gde si ti“, „Šef stanice“ i brojni drugi hitovi brzo su pokazali koliko dobro pamćenje publike funkcioniše kada se na binu vrate pesme koje su svojevremeno obeležile jednu epohu. Pevalo se zajedno sa učesnicima koncerta, a granica između bine i gledališta tokom večeri gotovo da nije postojala.

Među publikom su bili oni koji su devedesete proživeli uz ovu muziku, ali i mnogo mlađi posetioci kojima su te pesme stigle kroz roditelje, starije generacije, internet i muzičke liste. Upravo je taj susret različitih generacija bio jedna od najzanimljivijih slika večeri. Na istom mestu našli su se ljudi koji su nekada u diskotekama slušali premijerne verzije ovih pesama i oni koji tada nisu bili ni rođeni, a danas bez problema pevaju sve stihove.

Posebnost „Dance 90E“ upravo je bila u tome što se nostalgija nije završila na prisećanju, ona je sinoć postala živa, glasna i razigrana. Za jedne je to bio povratak u mladost, za druge otkrivanje muzike koju su upoznali mnogo kasnije, a za sve zajedno prilika da na nekoliko sati ostave svakodnevicu po strani i prepuste se pesmama koje su dokazale da mogu da traju mnogo duže od svog vremena.

Pre nego što su izašli pred subotičku publiku, izvođači su za našu ekipu govorili o svom odnosu prema gradu, muzici devedesetih, pesmama koje su izdržale test vremena, uspomenama iz perioda kada su nastajali njihovi najveći hitovi, ali i o tome kako danas gledaju na tadašnju scenu, povratak dance muzike i nove projekte.

Pred nastup grupe Dr Iggy, Tanja i Igor u svom prepoznatljivom, opuštenom tonu govorili su o vezi sa subotičkom publikom, pesmama koje su postale vanvremenske, ali i o tome da se devedesete danas vraćaju sa energijom koja, kako smatraju, zapravo nikada nije ni nestala.

– Subotica je jedan od naših najlepših koncerata, i tokom devedesetih, a i sada, kada smo prošle godine bili u Subotici. Najlepši koncerti bili su u diskotekama, klubovima, čuveni naši koncerti gde je stvarno bilo prepuno ljudi. Ovo se ponovo dešava sada sa ovim velikim dvoranama i halama svuda po Srbiji, pa evo i ovde na otvorenom. Jednostavno, publika je prepoznala tu našu energiju i ljubav. Na neki način mi se nismo ni vraćali, nego stvarno imamo još mnogo toga da damo. Ako bismo mogli da potpišemo doživotni ugovor da radimo u Subotici svake godine, mi bismo odmah pristali. Evo, Dača već kaže da on takav ugovor ima – rekla je kroz šalu Tanja Banđur, aludirajući na frontmena grupe Duck.

Govoreći o tome šta je grupu Dr Iggy i njihove pesme održalo toliko dugo, Tanja je istakla da odgovor nije samo u melodijama koje su ostale prepoznatljive, već i u načinu na koji su pesme nastajale.

– Naravno da su pesme najvažnije, ali postoji i nešto što je posebno. Iggy je uvek isti, iskren je, nekada i surovo iskren, sve što misli to kaže. Za trideset godina se stvarno nije mnogo promenio, a ljudi nam čak govore da ni fizički nije mnogo promenio izgled i da ne moramo da menjamo stare plakate. Ali ono što mi danas, posle toliko godina, iz ove perspektive shvatamo jeste da je upravo njegova izuzetnost bila u tome što je umeo da prepozna svaku sitnicu na pesmi koja mu se dopada ili ne dopada i da insistira na tome da je izgura onako kako je zamislio. Toliko ljubavi je utkao u sve te pesme, aranžmane, vokale, tekstove i sve ostalo. Sledio je svoj instinkt i mislim da se sada, posle toliko godina, pokazalo da je to što je radio bilo pun pogodak. To su vanvremenske pesme, jednostavno mogu da se slušaju uvek. Nije razmišljao ni o lovi, ni o uspehu, ni o tome šta će neko drugi reći, nego samo o tome da se njemu pesma sviđa. I kada budemo radili novu pesmu, upravo je to princip – samo ono što se nama sviđa, to ćemo i izbaciti – poručila je pevačica grupe Dr Iggy.

Prema njenim rečima, grupa trenutno ima koncertnu turneju, a novi materijal ostaje jedna od želja za naredni period.

– Imamo ovu koncertnu turneju kojoj se jako radujemo i koja se dešava u svim delovima Srbije i šire u regionu. Voleli bismo da izdamo nešto novo, ali težak nam je zadatak. Ne znamo da li treba da bude isto, da li treba nešto promeniti. Još nismo osetili taj pravi trag. Tragamo za nekom ljubavnom pesmom koja će nas zaista da gane, a onda ćemo sve ostalo složiti kako treba. Večeras verujem da ćemo svi zajedno pevati ‘Oči boje duge’. Naježimo se svi kada krene ta pesma i verujem da će moje kolege, koji svako imaju svoj vanvremenski hit, doprineti da cela ova noć svima ostane u neverovatnom sećanju – zaključila je Tanja.

Pred nastup je i sam Dr Iggy govorio o posebnom odnosu prema Subotici i Vojvodini, prošlogodišnjem koncertu, mogućnosti snimanja novih pesama, ali i svojoj novoj ljubavi – trčanju.

– Prošle godine je bilo sjajno. Ja volim Suboticu, volim Vojvodinu i nosim najlepše uspomene iz Vojvodine. Znam da me Vojvodina voli i znam da smatra da sam ovde kralj devedesetih, tako da je to lepo kada drugi fanovi kažu. Naravno, nisam ja to rekao, to kažu drugi. Meni je super. Radujem se susretu sa subotičkom publikom, jer znam da je uvek vatreno, lepo i da ljudi pevaju sve pesme od početka do kraja. Dočekaju nas jako prijatno i toplo i uvek ću se rado vraćati u Suboticu – kaže za LovaLova portal Igor Todorović.

Na pitanje o novim pesmama, Dr Iggy kaže da još nema konačnu ideju, ali da mogućnost postoji.

– Nismo bliže tome nego prošle godine, ali ono što sam tada rekao i dalje stoji. Ako se ukaže prilika i ako se poklope okolnosti da nešto novo snimimo, snimićemo, zašto da ne. Za sada je ovako kako jeste, pevamo stare pesme, a ljudi ih traže kao ludi, tako da nema potrebe da ih sada zasipamo nečim novim. Ipak, nova pesma bi mogla da bude dobro osveženje. Nisam još ni sam sa sobom siguran šta bih radio i koji fazon bih radio, postoje neke ideje, ali o tome još ne pričamo. Za sada imamo desetak, dvanaest nastupa zakazanih do decembra. Sledeća stanica je Nikšić, pa nastupi u Beogradu, Kragujevcu, Zaječaru, Novom Sadu. Gde god su devedesete, tu je najčešće i Dr Iggy – istakao je frontmen grupe.

U svom obraćanju, osvrnuo se i na povratak dance muzike na radio-stanice i televiziju.

– Drago mi je, naravno. To je neki hajp koji smo napravili svih ovih godina. U poslednje dve godine zaslužna je Tanja, zaslužan je moj kum Milan, zaslužan sam ja i još neka ekipa koja je na tome predano radila. Drago mi je što ta muzika ponovo dobija prostor, jer ona apsolutno zaslužuje da bude više na radio-stanicama, da bude više na televizijama i da bude više gostovanja na kojima ljudi iz devedesetih, koji su tada bili popularni, mogu da kažu neku reč. Ja to promovišem kako mogu, kroz muziku, ali sada i kroz sport. Trčim neke trke i dobio sam poziv da budem i gost Subotičkog polumaratona. Voleo bih da dođem, ovde imam puno prijatelja i drugara i rado se vraćam u Suboticu, bilo da su muzika ili sport u pitanju. Za večerašnji nastup, Dr Iggy je uvek spreman. Biće standardni program, šest najvećih hitova – ‘Kao pre’, ‘Samo ti’, ‘Pusti me da živim’, ‘Nikad, nikada’, ‘Kad dođe kraj’ i ‘Oči boje duge’. To se zna. Publika će pevati horski od prve do poslednje pesme, tako da se ja radujem, a verujem i oni – istakao je Igor-Dr Iggy.

Slađa Delibašić u Suboticu je stigla sa dugim iskustvom na sceni i uspomenama na period kada je zajedno sa Đoletom gradila priču grupe Đogani Fantastiko. Posebno se prisetila vremena kada su koreografije bile jednako važne kao i pesme.

– Bogami, bila sam stroga. Imali smo puno plesnih škola, od Beograda do Kosova, i moralo je da se zna. Koreografije su morale da budu usklađene, svaki pokret je morao da bude precizan i da ima svoju širinu. Mislim da su mi i sada neki igrači zahvalni što su baš tada počinjali kod mene i kod Đoleta. To je bilo vreme kada se mnogo vodilo računa o nastupu i kada si morao da budeš spreman da, osim pevanja, izneseš i čitavu koreografiju – poručila je Slađa.

Kako je istakla, posebno je raduje što se publika ponovo vraća pesmama tog perioda.

– Stvarno ima dosta hitova i mnogo lepih tekstova. Meni je jako drago što se muzika devedesetih vratila, jer je opet nešto drugačije. Gotovo svaki tekst je ljubavan i svako može da se pronađe u njemu. Može da se pronađe devojčica od dvanaest godina, a može i čovek od pedeset. To je nešto što je lepo kod te muzike – emocija je jasna i ljudi je prepoznaju.

Na devedesete gleda kao na početak jednog važnog životnog perioda.

– Pamtim početak karijere, nastupe i putovanja. Znali smo da imamo po pet nastupa po Crnoj Gori. Bilo je mnogo posla. Družili smo se, ali ne previše, jer je konkurencija tada bila velika. Bilo nas je malo, ali konkurencija je bila ogromna. Sve je bilo nekako ‘zdravo, zdravo’, ali je uvek postojalo i nešto sa strane. Ipak, kada pogledam iz današnje perspektive, to je bio veoma važan period mog života – rekla je poznata pevačica.

Danas joj je primarni posao vezan za vrtić, ali od muzike nije odustala.

– Imam stvarno posla i bavim se vrtićem, to mi je primarno i tu sam po ceo dan. Što se tiče ovih koncerata, naravno, gde god me pozovu, ja ću biti. Ima puno menadžera i različitih ekipa i lepo mi je što mogu da budem deo svega toga. Snimiću nešto, naravno, imam u planu da napravim i pesmu za jubilej, tako da nije muzika za mene završena priča – poručila je Slađa Delibašić.

Dača i Janja iz grupe Duck u Suboticu su se vratili sa uspomenama na prošlogodišnji koncert, ali i sa novootkrivenim pesmama koje su u međuvremenu pronašle put do mlađe publike.

– Prošle godine je bilo fenomenalno. Nikada nećemo zaboraviti to veče, atmosferu i energiju. Jedva smo čekali da se vratimo u Suboticu – rekla je Janja, dok je Dača poručio:

– Meni je uvek lepo u Subotici. Meni je ovo prirodno stanište. Ja sam još kao mali često dolazio u Suboticu i baš je volim, tako da mi je ovde kao da nastupam u Beogradu.

Kako kažu, posebnu dilemu za grupu Duck danas predstavljaju pesme koje publika različitih generacija traži.

– Mi imamo problem sa pesmama. Imamo mnogo pesama iz devedesetih koje su popularne i slušaju se, ali imamo i neke pesme koje su nastale kasnije. Recimo, ‘Kubanka’ je iz 2003. godine, a ona je postala hit pre godinu dana i ljudi je sada slušaju. Onda mlađi znaju tu pesmu, a stariji nemaju pojma. Na nastupima uglavnom imamo stariju ekipu i gledamo da zadovoljimo devedesete, ali sve više dolaze i mlađi koji traže pesme koje ovi stariji ne znaju. Zato sada moramo da balansiramo. Večeras ćemo pevati ‘Pedra’, ‘Kao stakleno’, ‘San’, ‘Nešto u tvojim očima’, ‘Hej Duck, ti si mrak’, ‘Dačo, volim te’, ‘Milicu’ i još neke pesme. Imamo dosta materijala, ali ima i mnogo izvođača, pa svi moramo da uklopimo program – rekao je Damir Radoičić.

Mlada i prelepa Janja, novi ženski glas popularnog dueta, istakla je da bi volela da grupa nastavi da snima pesme.

– Generalno bismo voleli da napravimo nešto novo, ali kada budemo bili sigurni da će to biti baš ono kako mi zamišljamo. Duck je napravio toliko kvalitetnih pesama da jednostavno mora da se nastavi u tom tempu. Ako nađemo nešto što će zadovoljiti naše kriterijume i kriterijume publike, radićemo na tome. Ja sam stvarno srećna što sam deo ove ekipe. Odrastala sam uz njih i mnogo mi znači što sada mogu da budem deo te priče. Već je skoro dve godine kako sam deo svega ovoga i osećam da će priča tek još više da zaživi – poručila je Janja.

Dača, naravno, nije propustio priliku da je zadirkuje, ali je i sam priznao da publika danas muziku grupe Duck doživljava drugačije nego ranije.

– Nama je već dobro čim uđemo u Suboticu. Nama je lepo i samo očekujemo da tu energiju prenesemo na ljude koji slušaju. Čuo sam da je sve rasprodato, tako da jedva čekamo da izađemo na binu i podelimo tu lepu energiju sa ljudima – poručio je Dača Duck.

Lider grupe Moby Dick, Srđan Čolić nije krio emociju kada je govorio o Subotici. Iako je rođen u Mostaru, upravo je Subotica, kako kaže, njegovo mesto.

– Volim Mostar jer sam tamo rođen, ali realno, Subotica je moj grad. Ovde sam završio školu, ovde su mi prijatelji, majka je živela ovde, rođaci su ovde. Tako da, da, Subotica je moj grad.

Kao jedan od ljudi koji su učestvovali u stvaranju muzike tog perioda, kroz komponovanje, pisanje tekstova, aranžiranje i rad u muzičkom studiju, Čolić je govorio i o tome kako se zapravo dolazilo do hitova.

– Nisam znao koja će pesma biti dobra. To ti je lov u mutnom. Ti veruješ u nešto i projektuješ nešto, ali publika je ta koja na kraju proceni sve. Publika odluči da li će nešto prihvatiti ili ne. Često puta promašiš. Moj procenat šuta nije bio loš, ali od deset pesama računam na četiri, a ispadnu četiri neke druge. Ako su trojke, to je 50 odsto, nije tako loše. Uvek postoji taj rizik. Kada radiš pesmu, ti veruješ u nju, ali nikada ne možeš da znaš šta će publika da prepozna – rekao je Srđan u osvrtu na svoj stvaralački rad.

Za razliku od današnjeg modela objavljivanja singlova, frontmen grupe Moby Dick i dalje veruje u album kao celinu.

– Ja sam i dalje ’old school’, i  dalje mislim da su albumi bitne stvari. U svetu veliki bendovi, sa kojima bih voleo da budem tako veliki jednog dana, i dalje snimaju albume. Singlovi su okej, ali nisam neki pobornik singlova. Mislim da treba uraditi ceo album i tako prezentovati jednu ideju, jednu epohu u svom životu. Napravio sam ogromnu pauzu, ali planiram da radim nešto. Imam novu članicu u bendu koja se zove Ivona, ako se sve lepo dogovorimo, može. Ona je Somborka, tako da smo baš sever. Ako to napravimo kako valja, opet će to biti album, ne mogu ja samo singl. Naravno, sa albuma može da se pusti jedna pesma, to je u redu, ali album kao celina mora da postoji. Onda bih prepustio publici da izabere šta im se sviđa. Danas to možeš da vidiš kroz klikove i slušanja, kada vidiš koja pesma najviše prolazi, onda snimiš spot ili neki video. Mislim da je to poštenije – rekao je Čolić.

Moby Dick je sinoć izveo niz svojih najvećih hitova, a Čolić kaže da mu je bilo teško da napravi izbor.

– Imao sam problem, morao sam da izbacim par pesama koje mislim da treba da se pevaju. Večeras ćemo pevati ‘Zar nije te stid’, ‘Ljubomoran’, ‘Brate prijatelju’, ‘Padrino’, ‘Kralj kokaina’, ‘Nostalgija’ i ‘Nema nas više’. Žao mi je što ne pevamo još neke pesme, jer postoji barem dvanaest-trinaest numera koje mislim da treba otpevati na nastupu, ali nema vremena, ima nas mnogo. Imam plejlistu od dvadesetak pesama gde ljudi uglavnom sve znaju. Ovih sedam su možda najudarnije.

Govoreći o devedesetima, Čolić nije želeo da idealizuje čitavu epohu.

– Meni je lično bilo dobro jer sam se bavio onim što volim, a to je muzika. Ali bilo je mnogo loših stvari koje ne znam ni da li vredi pominjati – ratovi, krize, sankcije, kriminal i sve ostalo. To je katastrofa i toga se nerado sećam. Ali bili smo mladi i veći deo publike koja danas sluša ovu muziku tada je takođe bio mlad. Kada si mlad, nekako ti je lakše i zato ja devedesete pamtim kroz svoju mladost. Ne volim kada ljudi našu muziku povezuju sa politikom. Nikakve veze sa politikom nemamo, a tek nemamo veze sa ratovima. To što dolazimo iz te epohe, to je jednostavno činjenica – istako je Srđan Čolić.

Ivan Gavrilović u Suboticu je došao sa istom energijom sa kojom je prošle godine izašao pred publiku. Kaže da je prošlogodišnji koncert bio pravo ludilo, a da ga je broj ljudi koji su i ove godine došli posebno obradovao.

– Prošle godine je bilo totalno ludilo. I ovaj datum je sada čudan, sredina avgusta, puno ljudi je otišlo na odmor, a evo kolika je kolona i verovatno ćemo opet imati pun stadion i puno klizalište. To donosi jednu veliku sreću i ushićenje. Kada vidiš da ljudi dolaze zbog tih pesama, posle toliko godina, to stvarno znači mnogo.

Na pitanje o pritisku koji je nekada postojao kada treba napraviti novi hit, Ivan je odgovorio da je tadašnja generacija izvođača radila drugačije.

– U naše vreme smo mi bili stvaraoci. Kada si stvaralac, te pesme radiš iz duše i želiš da napraviš neki fazon koji će biti pobednički. Zato su i uspevale. Nismo tražili tekstopisce, aranžere i plaćali sve to, nego smo radili iz srca. Zato ove pesme devedesetih žive i danas. Vidiš koliko je obrada kasnije nastalo, svi su snimali obrade tih pesama – rekao je Ivan.

Njegov odnos prema publici, kako kaže, jedna je od stvari koju ne želi da menja.

– Kada izađem na binu i vidim ljude i tu energiju koja puca, mi koji smo tamo postajemo kao mala deca. Mislim da stvarno nema barijera, a to je najbitnije. Danas ima puno barijera između zvezde i publike od koje mi živimo. Mi nemamo te barijere. Tako smo učeni da onaj od koga živiš budeš sa njim. Ako treba, skočiš u publiku. Nema šanse da se ne slikaš sa čovekom koji ti priđe, da ne saslušaš čoveka, da ga ne zagrliš ili poljubiš. Tako smo vaspitani i možda je upravo to neka tajna našeg uspeha.

Anegdote sa putovanja, kaže, i dalje su sastavni deo života izvođača.

– Ima ih stalno. Evo, sada smo vodili jednog novog di-džeja i on se plašio crnogorske granice jer je imao neki pojačivač, alat i svašta nešto. Mi mu kažemo: ‘Šta ti je, jesi li lud?’ A on insistira da mora sve da prijavi. Onda smo sa policajcem krenuli da se šalimo, pitamo ga da li je pojačivač zvučnik i svašta nešto. Ovaj naš pola sata odgovara na pitanja i nema pojma da mi zapravo koordiniramo sa policajcem i da ga malo zezamo. Takve stvari se dešavaju stalno i baš zbog toga je sve ovo lepo. Energija je sjajna i dan-danas se neke stare anegdote prepričavaju. Samo neka traje koliko god može. Neka nam Bog da zdravlja, snage i kondicije, jer kada se svi zajedno vidimo, gotivimo se, smejemo se i stvarno nam je lepo – rekao je Gavrilović i najavio dobro poznate hitove, uz posebnu poruku publici.

– Pevaćemo najveće hitove, ‘Došao sam da te ženim’, ‘Hoću s tobom da đuskam’, svašta nešto. A za devojke specijalno ‘Seks mašina’. Subotice, puno vas volim!

Baki B3 ove godine se vratio na „Dance 90E“, nakon što je prethodne dve godine bio odsutan zbog drugih obaveza. Za njega je ovaj koncert prilika da publiku ponovo vrati u vreme u kojem su nastajale pesme koje i danas pune klubove, svadbe i proslave.

– Spremamo se već mesecima za ovaj koncert i nastup u Subotici. Prošle i pretprošle godine nisam bio tu, bio sam u rijalitiju, iako je trebalo da budem. Sada sam tu i biće još bolje. Ne zato što sam ja tu, već zato što su oni koji su bili prošli put već osetili tu energiju i znaju kako je to kada ih vratimo u devedesete – u vreme žurki, pevanja i pesama koje se više ne snimaju na taj način, ali se i dalje pevaju po klubovima. Danas se te pesme puštaju barem jednom, dva-tri puta nedeljno, na klubskim večerima, proslavama, svadbama. To je dokaz da smo ostavili dubok trag.

Baki posebno naglašava da muzika ne poznaje granice između generacija.

– Kada pogledam red ljudi iza sebe, vidim generaciju koja je prošla to vreme i osetila ga, ali ima i dece. Muzika nema granice. Muzika nema ključ. To je samo spajanje, to je život. Muzika je život zato što je ostalo to. Čim su pesme ostale, znači da su dobri tekstovi, da je muzički bilo dobro i jednostavno mislim da je to to – poručio je B3.

Poznati pevač devedesetih govorio je i o odluci da se u vreme kada su mnoge dance grupe imale prepoznatljive ženske vokale, opredeli za drugačiji koncept.

– Imao sam i ja u planu da imam pevačicu. Čak je i moja žena trebalo tada da peva. Ali ja sam to drugačije video. Đogani je imao Slađu, Gagi Anabelu, a kada je sve krenulo, ja sam ostao poslednji. Posle ’94. sam rekao: ‘Daj da probam i ja da pevam.’ Hteo sam da budem drugačiji. Ako već svi imaju pevačice, ljudi bi rekli: ‘Evo ga još jedan iz porodice, isti su.’ Ja sam hteo da budem drugačiji i da sam nosim tu karijeru. Tako sam krenuo.

Njegov muzički izraz, kaže, od početka je bio izdvojen.

– Radio sam više soul, R&B i fank muziku. Tekstovi su mi bili drugačiji, iako su nam radili isti autori. Bio sam naslušan R&B-a, soula i fanka i takvu muziku sam samo preneo na nas. Obrađivao sam neke pesme, prepravljao, tražio ideje i prezadovoljan sam. Pevao sam ono što sam voleo da radim i iz ljubavi to radim i danas. Godine su ozbiljnije, nisam više onaj klinac iz ’96. godine koji ima dvadeset i kusur, ali ljubav prema muzici je ostala – poručio je Baki, dodajući da sebe nikada nije doživljavao kao nedodirljivu zvezdu.

– Sebe ne smatram zvezdom. Zvezde su za mene nedostižne. Danas svi mogu preko noći da postanu popularni na društvenim mrežama i odmah se nazivaju zvezdama, ali za mene to nije to. Kod nas ima nekoliko pravih zvezda iz stare Jugoslavije i tu skidam kapu. Ja sam prizeman i takav ću, mislim, ostati. Ne mogu da prihvatim kada mi neko kaže ‘gde si, legendo, kralju’. Nekako mi to ne ide. Možda zato što sam skroman ili zato što sam tako naučio. Ne mogu da zaboravim ko sam bio i odakle sam krenuo.

Na svoje najveće hitove danas gleda kao na jednu od svojih najvećih pobeda.

– Imao sam pet izdatih albuma iz tog vremena. ‘Pet minuta’ je bila pesma kojom sam se afirmisao ’96. godine. ’97. je došla ‘Olovna ruka’. ’98. pauza, pa ’99. ‘Blokada’, ‘Moj život je mrak’, ‘Nikad više sa tobom do zore’. Kasnije je došla ‘Sto srca u grudima’ i balada ‘Da nemam te’. Nisam tada znao da će te pesme ostati. Nisam verovao u to, ali igrom slučaja se tako desilo. Hvala Bogu što sam jedan od začetnika devedesetih i što sam ostavio dubok trag i pečat tog muzičkog pravca. Ne znam kada danas neko snimi pesmu da li će ona ostati. To je pitanje. Meni je drago što sam deo vremena čije se pesme i danas pevaju. To je veliki uspeh – zaključio je Baki B3.

Husa iz grupe Beat Street imao je čast da otvori večerašnji koncert. Pre samog početka, poručio je da mu je posebno drago što dve godine zaredom vidi isti prostor ispunjen publikom.

– Nosim zaista sjajne utiske. Jako sam srećan što je dve godine zaredom ovaj prostor ovako pun. Verujem da će i večeras biti podjednako, ako ne i bolje nego prošle godine, jer vidim da ima više izvođača nego prošle godine. Radujem se da izađem na scenu. Biću prvi večeras, otvaram i probijam led. Prošli put je Ivan Gavrilović preuzeo tu odgovornost, a ja sam sada rekao da ću ja otvoriti koncert. Lepo mi je kada vidim sve ove ljude da dolaze zbog nas i zbog naših pesama koje traju već trideset godina.

O izboru pesama kojima će koncert da započne, nije bilo mnogo dileme.

– Nema tu mnogo filozofije. Pošto nas je mnogo, nećemo daviti ljude po pola sata ili četrdeset minuta. Svako će otpevati po tri-četiri pesme, pa sam odabrao najveće hitove Beat Streeta. Krenućemo sa ‘Gde si ti’, gde ću se obratiti svima sa idejom da se svi nalazimo večeras na ovom predivnom mestu – rekao je Husa.

Devedesete pamti kao težak period, ali i kao vreme svoje mladosti i uspeha.

– Generalno je bilo teško vreme, ali mi smo bili mladi, bili smo uspešni, bilo je mnogo putovanja i na mesečnom nivou su se mnogo puta dešavale ovako lepe stvari kao večeras. Ovo je neki feedback tih emocija i mojih sećanja vezanih za ovu muziku i ceo taj rad u muzičkoj i plesnoj industriji Srbije devedesetih.

Husa je kasnije svoj put nastavio i glumeći u filmu ’Nedelja’, a muzika mu je, kako kaže, otvorila vrata.

– Još u osnovnoj školi sam pokazivao talenat za pravljenje pesama. To se nastavilo i u srednjoj školi. Samouk sam, nisam išao u muzičku školu i mislio sam da sam zapravo tekstopisac, jer sam pevao svoje tekstove. Onda su mi objasnili da je to što pevam zapravo kompozicija. Zahvalan sam Bogu na tom talentu, jer je on jako uticao na ceo moj život. Iz jedne prilično siromašne sredine omogućio mi je da se izdignem, da putujem i vidim sveta. Dosta toga dugujem muzici. Došlo je, naravno, i do toga da se sada u zrelim godinama oprobam kao glumac i veoma mi je drago zbog pozitivnih reakcija – rekao je pevač grupe Beat Street.

Neša i Manuela iz grupe Twins u Suboticu su stigli sa najavom da će, uprkos nešto kraćem programu zbog velikog broja izvođača, pokušati da publici pruže ono zbog čega je došla.

– Publika je sjajna. Već vidimo da je sve popunjeno i ne sumnjam da će i večeras biti samo još toplije i vruće – rekla je Manuela, dodajući da će repertoar ipak biti nešto kraći.

– S obzirom da nas je večeras više izvođača nego prošli put, malo smo skraćeni i nećemo imati baš toliko numera koliko bismo želeli, ali ćemo se potruditi da otpevamo barem najjače hitove – poručila je Manuela.

Iako je odnedavno stao na ’ludi kamen’ i zaplovio ’bračnim vodama’, frontmen grupe Twins poručio je da to neće uticati na rad grupe, a najavio je i nove projekte koje grupa Twins priprema.

– Izbacili smo pesmu ‘Korak po korak’ koju smo izdali za Grand, a sada u ponedeljak snimamo spot sa jednim Krajišnicima. To će biti nešto između modernog i folka. Pesmu je radio Draša, odnosno Baša Dragiša, koji je pisao ‘Noću u Beogradu’, ‘Kad-tad’, ‘Sve ti dugujem’. Radujem se tom duetu. To su momci iz Slovenije, ali neću još mnogo da pričam. Biće nešto u etno fazonu, slično toj energiji koja postoji u našim starim pesmama poput Plavog slona – poručio je Neša Twins.

Lina se i ove godine vratila u Suboticu sa veoma lepim uspomenama na prošlogodišnji koncert.

– Prošla godina je bila neverovatna u Subotici. Sećam se da su nam govorili pre nego što smo došli: ‘Nemojte da se iznenadite, Subotičani vole devedesete, ali su malo statični.’ Međutim, ja sam bila u šoku. To je jedan od top tri koncerata devedesetih do sada kada je publika u pitanju. Zaista nisam očekivala takvu energiju – rekla je Lina, koja je zbog svoje vesele energije i atraktivnog iku+zgleda dobila i novi nadimak. Lina je objasnila da je priča o „crnogorskoj Šer“ nastala spontano.

– To je bilo potpuno spontano. Zorana je pokrenula tu priču i tako je ostalo da sam ja crnogorska Šer. Nije bilo ništa namerno i Šer mi nije bila neka posebna inspiracija. Jednostavno sam se vodila svojim idejama kada sam gradila karijeru, a ovaj nadimak nastao je slučajno.

Kada se priseti početaka, Lina kaže da je kao veoma mlada imala veoma malo uticaja na izbor pesama.

– Ja i nisam baš birala pesme. Mogla sam samo da kažem da li mi se nešto dopada ili ne. Uglavnom su autori zajedno sa tadašnjim menadžerom radili izbor. Ja sam bila klinka i na njima je bio veoma težak zadatak – šta dati petnaestogodišnjakinji da otpeva, a da to zvuči ozbiljno i profesionalno. Tako da je sve na kraju zahvaljujući njima – rekla je poznata pevačica.

Lina je najavila i nove pesme koje već mogu da se pronađu na internet platformama.

– Već je izašla nova pesma koja se zove ‘69 poza’, tako da gledaoci mogu da je pronađu na YouTube-u. Naziv jeste kontroverzan, ali poslušajte pesmu pa ćete videti o čemu se radi. U septembru stiže nova pesma i nastavljamo dalje – veselo je zaključila Lina.

Kao nekadašnja članica grupe Models, Sindy je pred subotičkom publikom premijerno nastupala na koncertu „Dance 90E“, a kaže da je povratak pred publiku za nju mnogo više od običnog nastupa.

– Jako se radujem što sam večeras ovde i što je ovako puno i što je fenomenalna energija, a koncert još nije ni počeo. Radujem se svakom nastupu i ljudima koji će me ponovo videti posle toliko godina, jer sam pravila veliku pauzu. Za mene je stvarno neverovatno da posle toliko godina opet vlada ovaj hajp za tom muzikom. Drago mi je zbog toga što i naše generacije, ali i ove mlađe, znaju ono što smo mi radili i napravili tokom svojih karijera – poručila je Sindy.

Models su, kaže, imale sreću da je iza njih stojao kvalitetan tim.

– To je bila sreća da smo zaista imale dobar tim koji je radio oko nas. Imale smo vrhunske muzičare koji su radili na tim pesmama. U to vreme nas nisu toliko ozbiljno shvatali kada je kvalitet tih pesama u pitanju, ali o kvalitetu govori i činjenica da su i dvadeset godina kasnije pesme ostale. Mi smo bile profesionalni modeli koji su bili više zaduženi za scenski nastup, imidž i sve ostalo. Na našu scenu smo, u neku ruku, vizuelno donele neki pomak.

Ostale članice grupe i dalje prate ono što se dešava.

– Naravno da znaju. Čak je Ivana Berendika tajno bila na Tašu i igrala zajedno sa svima. Niste je videli, bila je u bekstejdžu. Sve prate i podržavaju. To je jedan lep period vezan za našu mladost – rekla je Sindy.

Kada je u pitanju povratak cele grupe, ponovno okupljanje Modelsa, kako kaže, ipak nije izvesno.

– Slaba je šansa da se ponovo okupimo zato što je većina našeg benda u inostranstvu. Srećno su udate, imaju porodice i jednostavno su otišle dalje u tom porodičnom smeru. Ne bave se više muzikom.

A kada je reč o njenim planovima, Sindy je odgovorila u svom duhovitom stilu:

– Meni je ovo super zato što su me bukvalno vratili u mladost i publika i sve što se sada dešava. Ali nemam neke velike planove za solo karijeru. Bližim se pedesetoj godini, tako da se posle nastupa oporavljam uz brufen i sve ostalo. Nisam više toliko u snazi i elanu kao kada sam imala sedamnaest ili osamnaest godina. Znaš kako kažu: ’Spolja gladac, unutra jadac’ – rekla je kroz smeh Sindy.

Kada su se poslednji taktovi sinoćnje žurke utišali, svetla ugasila, a publika počela da napušta prostor Gradskog klizališta, bilo je jasno da „Dance 90E“ nije bio samo još jedan datum u kalendaru koncertnih događaja. Ostao je utisak večeri u kojoj je Subotica još jednom pronašla zajednički jezik sa pesmama koje su nastale pre gotovo tri decenije, pesmama koje su preživele promene muzičkih trendova, način slušanja muzike, promene generacija i tehnologije, a ipak su sinoć ponovo zvučale sveže. aktuelno i dobro poznato.

Koncert „Dance 90E“ nije bio samo koncert namenjen jednoj generaciji i nije bio samo nostalgičan pogled unazad. Bio je susret različitih godina, različitih uspomena i različitih razloga zbog kojih neko voli dance muziku. Za nekoga je „Oči boje duge“ povratak u mladost, za nekoga je „Olovna ruka“ uspomena na prve izlaske. Nekome pesme „Gde si ti“, „Pedro“, ili „Zar nije te stid“ vraćaju slike vremena koje je davno prošlo. Sinoćnji dance spektakl bio je vremeplov, diskoteka pod otvorenim nebom, susret izvođača i publike bez granice između bine i gledališta, ali i podsećanje na jednu jednostavnu istinu – vreme može da prođe, generacije mogu da se promene, muzički trendovi mogu da nestanu, ali dobra pesma ne zna za rok trajanja. Subotica je sinoć ponovo pevala zajedno, i još jednom pokazala da devedesete nisu ostale samo u sećanju. Još uvek žive – u refrenima koje hiljade ljudi znaju napamet, u osmesima onih koji su se vratili u svoju mladost i u glasovima novih generacija koje ih pevaju kao da su njihove. Neke pesme jednostavno ne stare, samo čekaju trenutak da ponovo zasviraju. Subotica je sinoć pokazala da taj trenutak i te kako ume da prepozna.

foto:/LovaLova portal