Nastupom duvačkog orkestra i svečanim podizanjem zastave grada ispred Gradske kuće, Subotica je danas, 1. septembra, započela obeležavanje Dana grada i 247. godišnjice od trenutka kada je, 1779. godine, dobila status slobodnog kraljevskog grada i tadašnje ime „Marija Terezijapolis“. Centralni deo programa održan je na svečanoj sednici Skupštine grada, na kojoj su uručena najviša gradska priznanja – „Počasni građanin“ i „Pro Urbe“.

Dan grada tradicionalno je prilika da se podseti na istorijske temelje Subotice, ali i da se oda priznanje ljudima i kolektivima koji su svojim radom ostavili trag u životu lokalne zajednice. Ovogodišnja svečanost bila je u znaku priznanja za višedecenijski rad u novinarstvu, očuvanju kulturne baštine, negovanju umetničkih veština i zaštiti građana.

Zvanje „Počasni građanin“, koje se dodeljuje za istaknuto i trajno životno delo kojim se doprinosi podizanju ugleda Subotice u zemlji i inostranstvu, pripalo je dugogodišnjem novinaru u penziji Ištvanu Benčiku. Priznanje „Pro Urbe“ dobili su Kulturno-umetničko društvo železničara „Bratstvo“, Valerija Šebek, majstor narodne umetnosti, i Vatrogasno-spasilački bataljon Subotica.

Za Kulturno-umetničko društvo železničara „Bratstvo“, nagrada predstavlja potvrdu višedecenijskog rada i zalaganja brojnih generacija članova. Antuš Romić, koji je u društvu već 54 godine, od čega je više od tri decenije proveo na rukovodećim i drugim odgovornim funkcijama, rekao je da priznanje ima poseban značaj upravo zato što iza njega stoji zajednički rad čitavog kolektiva.

– Jedna ovakva nagrada svakome znači, tako da tu nema šta da se priča. To je nešto što čovek može da doživi jednom u životu. Kako se članovi prilagođavaju društvu, tako se i društvo prilagođava članovima i mislim da smo mi svi zajedničkim snagama došli do ove nagrade – rekao je Romić, zahvalivši svim članovima društva i onima koji su ih podržavali tokom dosadašnjeg rada.

Među ovogodišnjim laureatima je i Valerija Šebek, kojoj je priznanje dodeljeno za dugogodišnji rad na očuvanju i negovanju tradicionalnih umetničkih tehnika. Ona se oko 35 do 40 godina bavila vojvođanskim belim vezom, a potom je 2000. godine istražila tehniku pletene čipke koja do tada nije bila zabeležena u Mađarskoj. Objasnila je da je reč o drevnoj tehnici koja se izrađuje ručno na ramu, bez korišćenja alata, dok posebno mesto u njenom radu zauzima i obnova izrade papirnih anđela, pokrenuta pre oko 15 do 20 godina i kasnije uvrštena među tradicionalne mađarske proizvode, odnosno „hungarikum“.

Zvanje „Počasni građanin“ pripalo je Ištvanu Benčiku, penzionisanom novinaru koji je iza sebe ostavio 55 godina rada u novinarstvu. Po profesiji biolog, Benčik se tokom života bavio različitim oblastima, od sporta i zaštite prirode do civilnog sektora, kulture i književnosti. Govoreći o priznanju, istakao je da ono za njega ima veliku vrednost, ali i da u njemu budi osećaj odgovornosti prema gradu u kojem je proveo značajan deo života.

– Ova nagrada meni puno znači. Mada još uvek imam dilemu. Ja sam kao mladi gimnazijalac 1968. godine u Subotici jako puno dobio od Subotice, od Subotičana, od profesora i tako dalje. Ne znam da li sam ja vratio bilo šta, ili dovoljno, što sam dobio – rekao je Benčik, podsetivši da je tokom života radio i na drugim poljima, da je recitovao i osvajao nagrade u tri zemlje, učestvovao u amaterskom pozorištu i objavljivao pesme u više listova. Poručio je da osećaj odgovornosti prema gradu želi da potvrdi nastavkom rada.

Priznanje „Pro Urbe“ pripalo je i Vatrogasno-spasilačkom bataljonu Subotica, čiji pripadnici tokom cele godine, 24 časa dnevno, intervenišu u situacijama u kojima su ugroženi životi ljudi i imovina. U ime bataljona nagradu je primio zamenik komandanta Srđan Banjanin, koji je rekao da je priznanje važno za sve subotičke vatrogasce jer predstavlja potvrdu da je njihov svakodnevni rad prepoznat.

– Drago mi je da kao zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačkog bataljona primim nagradu u ime svih vatrogasaca Subotice, budući da vatrogasci marljivo i vredno rade tokom cele godine, 24 časa, želeći da obezbede da građani budu bezbedni – rekao je Banjanin i podsetio da vatrogasci po pozivu izlaze na teren u najkraćem mogućem roku, sa ciljem da se što brže i efikasnije zaštite građani, spasu životi i imovina. Zahvalio je i Tijani Mijović, koja je predložila bataljon za priznanje, kao i Gradu Subotici što je prepoznao značaj rada vatrogasaca.

Obraćajući se prisutnima, gradonačelnik Subotice Stevan Bakić istakao je da je Dan grada prilika da se govori o istoriji, arhitekturi, kulturama i tradicijama koje su oblikovale Suboticu, ali pre svega o ljudima koji su grad stvarali, čuvali i razvijali.

– Danas slavimo naš grad Suboticu. Grad bogate istorije, izuzetne arhitekture, različitih kultura i tradicija, ali pre svega grad ljudi – istakao je Bakić.

Govoreći o periodu između dva Dana grada, gradonačelnik je izdvojio niz infrastrukturnih i razvojnih projekata, među kojima je kao jedan od najznačajnijih naveo nacionalni projekat „Čista Srbija“, kroz koji se realizuju velika ulaganja u kanalizacionu infrastrukturu. Prema njegovim rečima, zaključno sa 31. avgustom ove godine, od ugovorenih i predviđenih 110 kilometara kanalizacione mreže na teritoriji grada postavljeno je 90 kilometara. Kanalizaciona mreža na Paliću, u dužini od 11.153 metra, i u Bajmoku, u dužini od 26.214 metara, završena je.

Posebno je istakao radove na rešavanju problema otvorenog kanala u naselju Prozivka. Radovi na izgradnji kolektora počeli su 20. marta 2024. godine i obuhvataju zacevljenje dela kanala, odnosno izgradnju kolektora prečnika 2,5 metra i dužine 606 metara. Očekivanje gradskog rukovodstva je da ova deonica bude završena pre ugovorenog roka, u novembru ove godine. Bakić je podsetio i na realizaciju projekta sanacije gradske nesanitarne deponije „Aleksandrovačka bara“, koji je sproveden kroz tri faze. Važnim trenutkom za grad ocenio je i ulazak Subotice u mrežu brzih železničkih pruga. Puštanjem u saobraćaj brze pruge Novi Sad–Subotica 3. oktobra prošle godine, grad je dobio snažniju železničku vezu sa Beogradom i Novim Sadom, ali i sa Budimpeštom i Evropom. Među važnim projektima izdvojio je i novu ambulantu na Paliću, čija je izgradnja koštala više od 96 miliona dinara, kao i ponovno otvaranje rekonstruisanog, dograđenog i adaptiranog Narodnog pozorišta u martu, nakon gotovo dve decenije. U oblasti obrazovanja i predškolskog vaspitanja, Bakić je naveo rekonstrukciju i dogradnju Osnovne škole „Đura Salaj“, za koju je Republika Srbija izdvojila više od 295 miliona dinara, kao i rekonstrukciju i dogradnju vrtića „Mandarina“, u koji je Grad uložio nešto manje od 172 miliona dinara. Kapacitet ovog vrtića povećan je za još 140 dece. Najavljeni su i projekti izgradnje vrtića „Sanda Marijanović“, proširenja i rekonstrukcije vrtića „Šumice“, kao i završetak centralne kuhinje Predškolske ustanove „Naša radost“ krajem septembra. Gradonačelnik je rekao i da je urađen projekat za izgradnju novog vrtića na Paliću, dok je trenutno u toku postupak pribavljanja građevinske dozvole. Posebno mesto u njegovom obraćanju zauzelo je dualno obrazovanje. Subotica, kako je naveo, spada među pionire u njegovoj realizaciji u Srbiji, a u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ izgrađen je novi Trening centar površine oko 3.600 kvadratnih metara. Centar ima 11 radionica i 20 specijalizovanih kabineta za praktičnu nastavu i obuke, dok je oprema obezbeđena uz podršku Vlade Republike Srbije.

– Naš posao nije samo da gradimo infrastrukturu i objekte, naš posao je i da slušamo ljude, da razumemo njihove potrebe i da na njihove probleme odgovaramo odgovorno, konkretno i sa poštovanjem – poručio je Bakić.

Govoreći o narednom periodu, gradonačelnik je kao prioritete izdvojio privlačenje domaćih i stranih investicija, širenje privredne zone, očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, smanjenje nezaposlenosti, ulaganje u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, kao i snažniji fokus na poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Najavio je nastavak ulaganja u izgradnju novih saobraćajnica na području gradskih i prigradskih mesnih zajednica, uz 180 miliona dinara koje je Grad Subotica obezbedio od Uprave za kapitalna ulaganja. Početak radova planiran je za jesen. Gradonačelnik Stevan Bakić čestitao je svim Subotičankama i Subotičanima 247. godišnjicu grada, uz zahvalnost svima koji su prisustvovali obeležavanju Dana Subotice.

Predsednik Skupštine grada Subotica Daniel Đivanović u svom obraćanju posebno je govorio o istoriji grada, njegovoj različitosti i vrednostima koje su se kroz vekove utkale u identitet Subotice.

– Svaki grad ima svoju priču. Subotica ih ima više, jer naš grad nikada nije pripadao samo jednoj kulturi, jednom jeziku ili jednoj generaciji. Našu istoriju stvarali su ljudi različitih nacionalnosti, vera i tradicija – rekao je Đivanović i podsetio da je Subotica pre 247 godina dobila status slobodnog kraljevskog grada i ime Marija Terezijapolis, naglašavajući da značaj tog događaja nije bio samo u privilegijama koje je povelja donela, već i u ideji slobodnog građanina.

– Da nacionalnost, jezik i vera ne smeju biti prepreka za slobodne građane grada i upravo je zato sloboda ostala jedna od najvažnijih reči u istoriji Subotice – istakao je Đivanović.

Govoreći o istorijskom razvoju grada, podsetio je na početak 20. veka, period u kojem su nastali brojni objekti koji su i danas među najprepoznatljivijim simbolima Subotice i Palića – Sinagoga, Gradska kuća, Velika terasa, Muzički paviljon, Ženski štrand, Vodotoranj i Spomen-česma. Posebno je pomenuo tadašnjeg gradonačelnika Karolja Biroa. Istovremeno, Đivanović je naglasio da očuvanje istorijskog nasleđa predstavlja obavezu prema budućim generacijama. Najavio je obnovu krova Gradske kuće, za koju su sredstva obezbeđena kroz IPA projekat prekogranične saradnje sa Mađarskom, kao i obnovu Sovine kule na Paliću, značajnog dela sportske istorije grada i nasleđa Lajoša Vermaša.

Predsednik Skupštine grada ukazao je i na zadatke koji pred Suboticom stoje u narednom periodu, od korišćenja novih investicija i razvoja turizma do boljeg iskorišćavanja geografskog položaja grada i stvaranja uslova da mladi ostanu u Subotici.

– Naša Subotica u svom imenu nosi reč „sloboda“. To nije samo istorijska činjenica, to je i odgovornost – poručio je Đivanović, i dodao da budućnost grada treba graditi kroz dijalog, saradnju, rad, poštovanje institucija i uvažavanje različitosti.

Proslavi Dana grada i svečanoj sednici Skupštine grada Subotica prisustvovali su savetnik predsednika Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, savetnik predsednika Srbije Milorad Veljović, poslanica u Evropskom parlamentu Anamarija Vilček, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara dr Balint Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas, potpredsednici Pokrajinske vlade Robert Otot i Tomislav Žigmanov, predstavnici diplomatsko-konzularnih predstavništava Hrvatske i Mađarske, načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov, kao i republički i pokrajinski poslanici, predstavnici nacionalnih saveta, verskih zajednica, bezbednosnih službi, sudova, gradskih ustanova i javnih preduzeća., delegacije Berana i Pljevalja, i predstavnici Novog Sada, Sombora, Loznice, Kanjiže, Bačke Topole, Sente, Gračanice, Obrovca i drugih opština i gradova.

foto:/LovaLova portal