Subotica će od 27. oktobra do 2. novembra biti domaćin manifestacije „Festival sećanja 2026 – Pupoljci sećanja“, koja se održava u godini kada se obeležava 115 godina od osnivanja prvog stalnog bioskopa u Subotici. Ovogodišnji program donosi filmske projekcije, razgovore sa autorima, izložbu dečjih cvetnih aranžmana i sadržaje posvećene istoriji kinematografije, značajnim umetnicima i očuvanju kulturnog nasleđa.

Festival će biti održan u Art bioskopu „Aleksandar Lifka“, u znak sećanja na filmskog pionira čije ime ova ustanova nosi. Posebno mesto u programu zauzima komemoracija Aleksandru Lifki, uz polaganje venca na njegovu bistu i postavljanje memorijalne table na zgradi bioskopa.

Program počinje u utorak, 27. oktobra, projekcijom dokumentarnog filma „Pečat braće Ljubavića“ Slobodana Simojlovića, realizovanog u produkciji Kinoteke Republike Srpske i RTRS-a 2025. godine. Film traje 54 minuta i govori o Teodoru, jeromonahu iz Mileševe, i Đurađu Ljubaviću, sinovima Božidara Ljubavića – Goraždanina, osnivača Goraždanske štamparije. Njihov poduhvat bio je prenošenje štamparije iz Venecije u manastir Sopotnicu, gde se nalazi zadužbina Stefana Vukčića Kosače, crkva Svetog Georgija. Film je snimljen povodom 500 godina od osnivanja Goraždanske štamparije, jednog od važnih poglavlja istorije štampane reči na ovim prostorima.

U sredu, 28. oktobra, u 16 časova biće prikazan dokumentarni film „Jeni, malo svetlo sa zapada“ iz 2021. godine. Ostvarenje svedoči o humanosti i hrabrosti Jeni Ligtenberg, koja je 1993. godine iz Amsterdama došla na Pale kao humanitarna radnica i volontirala u nekadašnjoj vojnoj bolnici Koran, gde je ostala do 1995. godine, pomažući ljudima kojima je pomoć bila potrebna. Istog dana, u 18 časova, na programu je dokumentarni film „Priča ponosnog puka“ iz 2024. godine, u organizaciji SUBNOR-a i udruženja boraca i ratnih invalida. Film prati istorijski put 65. zaštitnog motorizovanog puka Glavnog štaba Vojske Republike Srpske – od formiranja jedinice u Zagrebu i njenog premeštanja u Sarajevo, preko stradanja pripadnika u Dobrovoljačkoj ulici, do ponovnog formiranja na Han Pijesku i ratnog puta jedinice. Kroz svedočenja pripadnika predstavljeni su organizacija, obuka i međusobno poverenje unutar ove vojne formacije.

Četvrtak, 29. oktobar, biće posvećen Aleksandru Lifki i svečanom otvaranju festivala. U 16 časova planirana je komemoracija i polaganje venca na Lifkinu bistu, uz prigodan govor. Petnaest minuta kasnije biće postavljena memorijalna tabla na zgradi bioskopa, a učestvovaće Snežan Lalović, direktor Kinoteke Republike Srpske, Aleksandar Erdeljanović, direktor Jugoslovenske kinoteke, reditelj Lordan Zafranović i Aleksandar Toković, direktor Art bioskopa „Lifka“. U 16.30 časova biće otvorena izložba cvetnih aranžmana nastalih u okviru dečje radionice „Pupoljci sećanja“, nakon čega slede otvaranje festivala i razgovori sa medijima. Filmski program počinje u 17 časova projekcijom istorijske ratne drame „Zlatni rez ’42 – Deca Kozare“, u režiji Lordana Zafranovića. Ostvarenje traje 249 minuta i predstavlja životno delo poznatog reditelja, na čiju je realizaciju čekao više od četiri decenije. Film je premijerno prikazan u oktobru 2026. godine, na otvaranju 53. FEST-a u Beogradu. Nakon projekcije, u 21:15 časova, biće održan razgovor o filmu, u kojem će učestvovati Lordan Zafranović i Aleksandar Erdeljanović, direktor Jugoslovenske kinoteke. Broj mesta za projekciju je ograničen, pa je rezervacija obavezna pozivom na broj 063/512-149.

Petak, 30. oktobar, donosi program posvećen animiranom filmu i filmskom stvaralaštvu. Od 16 časova biće prikazani kratki animirani filmovi i video-radovi: „Obiteljski portret“ (Hrvatska, Francuska i Srbija, 2023, 15 minuta), „Home (Dom)“ (Hrvatska, 2020, 10 minuta), „Prošireni krajolik – porculanske priče“ (Hrvatska, 2014, 11 minuta), „Sestre“ (Belgija, 2012, 7 minuta) i „Prekrižene haringe“ (Norveška, 2010, 12 minuta). Program predstavlja stvaralaštvo Lee Vidaković, multimedijalne umetnice rođene u Subotici 1983. godine, koja je tokom dve decenije rada izgradila bogat opus u oblasti animiranog filma, proširenih medija i animiranih instalacija. Njeni radovi osvojili su brojna priznanja, a posebno se izdvaja animirani film „Obiteljski portret“. U 17 časova o filmovima će razgovarati Lea Vidaković i reditelj Branko Ištvančić. U 18 časova sledi dokumentarni film „Nema vremena za strah“ Zorana Maslića, u trajanju od 90 minuta, posvećen Miodragu Tarani. Film donosi priču o jednom od značajnih filmskih i kulturnih radnika, osnivaču prvog filmskog preduzeća Republike Srpske „Srna film“ i jednom od ključnih osnivača Radio-televizije Republike Srpske. Tarana je bio i koautor prvog filma Republike Srpske „Ljeto sam proveo“, koji je toj sredini doneo prvo međunarodno priznanje u oblasti kulture. Petak se završava razgovorom o radu Kinoteke Republike Srpske, koji je zakazan za 19.30 časova. Učestvovaće Snežan Lalović i Aleksandar Toković.

Završni dan festivala, ponedeljak, 2. novembar, biće posvećen odnosu filma, književnosti, umetnosti i kulture. U 16 časova biće premijerno prikazan dokumentarno-edukativni film „Mladi u svetu kiča“, nastao u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Subotici. Film se bavi tribinama održavanim u ovoj školi od 1992. do 2019. godine, na kojima su filozofi, umetnici i kritičari razmatrali pitanja umetnosti i kiča, između ostalog i dilemu da li mladi danas žive u svetu kiča. Među učesnicima tih tribina bili su Mirko Zurovac, Sreten Petrović, Una Popović, Kornelije Kovač, Ljubiša Ristić, Slobodan Vladušić, Dinko Tucaković, Nebojša Popović i Bojan Bosiljčić. U 17 časova profesor Dragan Krstić govoriće o temi „Film i književnost u svetlu ontologije stvaralačkog čina“, dok je za 19 časova zakazano predstavljanje „Lifkine istorijske čitanke“. O knjizi će govoriti Dejan Mrkić i Darko Kovačević, uz prikaz starih fotografija i razglednica. Poslednji filmski naslov na programu je dokumentarno ostvarenje „Sopronova pečatnja“ Slobodana Simojlovića, koje počinje u 20 časova. Film iz 2025. godine, u trajanju od 45 minuta, govori o Ignjatu Sopronu, zemunskom štamparu koji je sredinom 19. veka u Sarajevu pokrenuo prvu modernu štampariju na prostoru Bosne i Hercegovine, namenjenu štampanju udžbenika za srpsku decu. Kroz arhivske snimke, fotografije i svedočenja stručnjaka iz oblasti nauke i umetnosti, film istražuje značaj njegovog pionirskog poduhvata za razvoj pisane i štampane reči.

U okviru festivalskog projekta „Pupoljci sećanja“ tokom oktobra održava se i radionica aranžiranja cveća sa decom iz Bajmoka, čiji će rezultati biti predstavljeni na izložbi 29. oktobra.

Festival sećanja i ove godine okuplja filmske autore, istoričare, umetnike i publiku oko tema koje povezuju prošlost i sadašnjost, podsećajući na ljude i stvaralačke poduhvate koji su ostavili trag u kulturnoj istoriji. Ulaz na sve programe i projekcije je slobodan, uz obaveznu rezervaciju mesta za projekciju filma „Zlatni rez ’42 – Deca Kozare“ zbog ograničenog kapaciteta bioskopske sale.

foto:/Festival sećanja