Najslavnije pozorište na svetu, pozornica o kojoj čeznu svaki operski pevač ili balerina nalazi se u Rusiji i postoji već skoro 250 godina. Boljšoj teatar, što na ruskom znači „Veliki teatar” istorijski je teatar u Moskvi, kojeg je projektovao arhitekta Osip Bove, i mesto je u kome se održavaju predstave baleta i opere na najvišem nivou.

Boljšoj balet i Boljšoj opera se nalaze među najstarijim i najboljim baletskim i operskim pozorištima na svetu a sam teatar je ujedno i začetnik Boljšojske baletske Akademije, vodeće svetske kompanije i škole baleta koja zapošljava samo one odabrane. Tokom svog postojanja, teatar se i sam nagledao raznih promena i dešavanja a jedini put u svojoj istoriji, bio je zatvoren od 2005. do 2011. godine kada je na njemu urađena detaljna rekonstrukcija. Tetru je vraćen izgled pre sovjetskih intervencija, povraćena je akustika sale i dupliran je raspoloživ prostor podzemnom dogradnjom. Rekonstrukcija je koštala oko 700 miliona američkih dolara. Pozorište su 1776. godine, na današnji dan, 28. mart. osnovali knez Petar Urusov i Mihail Madoks.

Ruska carica, Katarina II dala je dozvolu jednoj firmi da organizuje sve dotadašnje predstave u Moskvi, a spektar njenog delovanja ubrzo se proširio na operu, ples i dramu. Zgrada koja postoji danas, sagrađena je nešto kasnije, 1825. godine, na pločniku Petrovka teatra, koji je izgoreo u požaru, godinu dana pre. U prvo vreme postojali su Veliki i Mali teatar jer su tada svi ruski teatri su bili pod carskim vlasništvom. Moskva i Sankt Peterburg su imali po dva teatra, jedan namenjen za operu i balet a oni su bili poznati kao „Boljšoj” teatri, jedan jedan je bio namenjen za dramske predstave a drugi za baletske i operske predstave. Kako su opera i balet smatrani otmenijim nego drama, operske kuće su nazvane „Veliki Teatri”, a dramski teatri su nazvani „Mali teatri”.

Boljšoj teatar je svečano otvoren 18. januara 1825. godine baletskom predstavom Ferdinanda Sora. Do tada su izvođena samo dela ruskih stvaralaca, a strani kompozitori su uvedeni u repertoar oko 1840. Teatar je u svom životu pretrpeo još jedan veliki požar, 1853. godine koji je izazvao i veliku štetu. Alberto Kavos, sin Katarine Kavos, operske pevačice ppomogao je oko njegove rekonstrukcije a teatar je ponovo otvoren 1856. U toku Drugog svetskog rata teatar je ponovo bio opštećen bombomama, ali je vrlo brzo i popravljen. Ansambl Boljšoj teatra broji preko 200 plesača i pevača, jedna je od najposećenijih ustanova na planeti na čijim su daskama izvedene sve najpoznatije opere i baleti.