Neki školu obožavaju a neki malo manje, ipak neminovno je da i jedni i drugi moraju da uče i trude se, ne samo zbog ocena i ličnog uspeha već i zato što obrazovanje u Srbiji nije besplatno, a ni jeftino. Uz to, lekcije nekada znaju biti manje zanimljive, a sloboda u učenju zna biti ograničena. Pa ipak, priča je potpuno drugačija za mališane u Finskoj.

Finska je jedna od zemalja koja je način obrazovanja svoje dece shvatila veoma ozbiljno. Pre nekoliko godine sproveli su izuzetno detaljno i temeljno istraživanje koje je dovelo i do ozbiljne obrazovne reforme koja je uvela promene i unapredila sistem obrazovanja. Kao rezultat toga jeste činjenica da je u ovoj zemlji mladi i nakon škole ostaju da žive i rade.

Obrazovanje u Finskoj je pre svega potpuno besplatno. Školske torbe zamenili su tableti koje svako dete na početku školske godine dobija i u koje je smešteno gradivo koje bi se inače čitalo iz udžbenika. Na ovaj način, dete u školu odlazi samo sa tabletom, a u školi, u nižim razredima dobija papir za pisanje na kojem vežba rukopis dok se u starijim razredima i u srednjoj školi svi eseji, skoro u potpunosti podnose u ekektronskoj formi. Hrana u školama je takođe besplatna, svakom učeniku je na raspolaganju nekoliko predloga za ručak a u obzir su uzeta i deca koja su vegetarijanci ili imaju određene alergije ili intolerancije na gluten ili laktozu. Školske ekskurzije i van nastavne aktivnosti finansiraju se takođe na račun države. Finska takođe nema standardizovane testove. Sva deca širom ove zemlje ocenjuju se na individualnoj osnovi prema sistemu ocenjivanja njihovog nastavnika. Ukupan napredak prati ministarstvo obrazovanja, koje radi uzorkovanje grupa iz različitih škola. Na taj način kreativnost, mašta i stil predavanja nastavnika u velikoj meri određuju i opseg znanja, ali ne postoje nikakvi kruti okviri u kojima se znanje meri. Bitan je samo ukupan napredak, koji je, upravo zbog pružene slobode i kreativnosti, s vremenom sve veći. Ukoliko Vam se ponuđene državne škole u okolini ne dopadaju, a postoje neke privatne koje su prihvatljive, nikakav problem jer je i pohađanje nastave u privatnim ustanovama isto tako smešteno na teret države. Takođe, ne organizuju se klasična takmičenja pojedinaca da bi se neki isticali, više se vrednuje timski rad i zajedništvo.

– Dobar učenik se svakako prepozna. – kažu nadležni.

Što se tiče lektira, postoji odobreni spisak sa mnoštvo klasičnih ili savremenih knjiga a dete samo, uz dogovor sa roditeljima i učitejima odlučuje koje će lektire čitati pa tako, u sklopu istog razreda, može da uči o Ani Karenjini ali može i o sibirskim tigrovima. Isto je i kada su u pitanju druge vrste umetnosti, tj likovna i muzička kultura ali i fizičko obrazovanje, sportovi se biraju prema željama i afinitetima.

Možda ovolika sloboda i raznovrsnost nisu baš za svakoga ali jedno sigurno jeste tačno – što više daš, više i dobiješ.