Koliko često vam se desi da šetate gradom, odete na posao ili u prodavnicu, pevušite neku lepu pesmicu u glavi i dobro ste raspoloženi, a onda vas dočekaju pogledi ili reči nekog službenika, kasirke ili potpunog stranca koji, kao jesenji vetar, oduvaju vašu dobru energiju i osmeh pa ostatak dana, baš kao i oni, provedete mrzovoljni i namrgođeni.

Zbog toga se naš portal svojim geslom “Samo dobre vesti” trudi da vam osmeh na licu zadrži što je duže moguće, barem kada su u pitanju vesti i zanimljivosti iz sveta. Našu rubriku verovatno je čitao i gradonačelnik grada Mulanaj u Kezonu na Filipinima, jer su i njemu, po svoj prilici dosadili mračni i bezvoljni ljudi pa je takvo stanje duha, u svom gradu, čvrsto i odlučno rešio da promeni donošenjem Odluke obaveznog osmeha za građane.

Šarmantnom Filipincu, gradonačelniku opštine Mulanaj u Kezonu dosadilo je da šeta po ulicama svoga grada ali i hodnicima i kancelarijama u Upravi, gde je sve češće i češće zaticao svoj službenike kako mrzovoljno i preko volje rade i obraćaju se strankama. Zbog toga je dotični gospodin, Aristotel „Aris“ Agire, izdao dekret kojim se naređuje svim radnicima i zvaničnicima lokalne samouprave da se osmehuju na poslu, dok služe javnosti. One koji to ne budu činili, očekuju kazne i disciplinske mere, po sistemu “kad već nećete milom, moraćete silom”. Ova odluka nije doneta ishitreno i preko noći, Aris Agire je prvo pokušao da stimulacijom, sitnim poklonima, povećanjem plate pa čak i dužim pauzama za ručak i besplatnom kafom okači osmehe na lica svojih zaposlenih i navede ih da budu ljubazniji, ali kada ništa nije davalo rezultate u raspoloženju njegovih službenika, usledila je “politika osmeha”. Prema ovoj odluci, “politika osmeha” mora da se primenjuje u svim kancelarijama, na svim odeljenjima, među svim zaposlenima, u samoupravi mora vladati opuštena i dobra atmosfera, bez prekih pogleda i neljubaznosti. Ovakav vid rada, prema Arisovim rečima “daće iskrenost i osećaj smirenosti i prijateljske atmosfere“.

Za sve one mrgude koji prekrše ovu odluku, osmišljeni su zakoni, smernice, pravila i propisi kao i niz kaznenih mera, u zavisnosti od ozbiljnosti kršenja pravila. Filipinski političar uveo je i “neobavezne dane” kada njegovi službenici ne moraju oblačiti uniforme već mogu nositi i opušteniju garderobu, jedini uslov je da ona bude u vedrim, svetlim bojama, bez ružnih natpisa.

Nismo sigurni da li građani Mulanaja spavaju sa vešalicama u ustima, nose skriveno pero za golicanje u novčaniku ili redovno čitaju viceve kako bi ostali nasmejani, ali smo sigurni da u ovom gradu na Filipinima vlada dobra energija, mnogo ljubazbnosti i smeha dok se iz kancelarije gradonačelnika Agire čuju zvuci “LovaLova” radija.