Najluđa noć u godini još malo pa kuca na vrata a ukoluko planirate da od Nove godine uvedete neke promene u svom životu, treba da znate da su istraživanja pokazala kako oko čak 40% ljudi svakog 31. decembra obećava kako će od naredne godine uvesti neke promene i novine u svoj život.

Te odluke najčešće se tiču nas samih, počećemo da vežbamo, hranićemo se zdravije, pročitaćemo svakog meseca po jednu knjigu, pomorićemo se sa nekim iz porodice ili ćemo konačno izgubiti onih 5 kg viška. Međutim, već oko 20. januara, svega 8% ljudi ostaje čvrsto uz svoje odluke koje je doneo 31. decembra. Za najteži mesec u godini smatra se baš prvi, januar, odatle i izreka “godina prođe, januar nikada”, a ono što možda niste znali jeste da ovaj mesec nosi naziv po Bugu Janus, jednom od najstarijih i najvažnijih božanstava u rimskoj mitologiji.

On se smatrao Bogom svih početaka i prelaza i imao je dva lica, jednim je gledao ka napred, drugim ka nazad. U ponoć, 31. decembra običaj je da se izljubimo sa voljenima i poželimo im sve najlepše u novoj godini a ovaj običaj vuče korene još iz starog Rima kada je počelo da se praktikuje ljubljenje za doček. Najslavnijem Rimljaninu, Gaju Juliju Cezaru možemo da zahvalimo i na tome što u novu godinu ulazimo 01. januara jer je upravo on promenio kalendar i postavio januar kao prvi mesec nadolazeće godine. Dolazak nove godine se u Japanu obeležava zvonjenjem zvona 108 puta, što prema budizmu, simboliše čistoću. Japanci veruju da je ključ sreće u tome da u narednu godinu uđu nasmejani, a običaj je da se u ponoć jedu kolačići od pirinča za sreću.

Ako Novu godinu slavite u Španiji treba da znate da se po tradiciji, u ponoć 31. decembra, jede grožđe i to tačno 12 zrna, kako bi osiguralo 12 srećnih meseci koje predstoje. Na Filipinima se jedu kolači okruglastog oblika, koji asociraju na novčiće, i time se priziva bogatstvo u predstojećoj godini a zanimljivo je znati i činjenicu da stanovnici ostrva Karibati, u centralnom Pacifiku, prvi dočekuju Novu godinu, dok je američka Samoa poslednja proslavlja.