Briga o zubima stara je koliko i čovečanstvo i predstavlja jedan od osnovnih elemenata lične higijene ali i brige o sopstvenom zdravlju.

Od najstarijeg doba čovek je bio primoran da se brine o onome što se dešava u njegovim ustima, pre svega zbog nesnosnih bolova usled kvarova. U kasnijim vekovima, ljudi su smišljali razne načine da poprave svoje zube, ali su tadašnji zubarski “stručnjaci” najčešće lečili zubobolju na jednostavan način – a to je bilo vađenje pokvarenih zuba. Umesto da popravljaju zube, ljudi su dugo vremena rešavali to stavljanjem veštačkih zuba kako bi na taj način nadomestili one poispadale. Da bi to uradili, zubari su koristili razne materijale i različite uređaje koji su već svojim izgledom izazivali strah kod pacijenata. Obično su to bila velika gvozdena klešta, pravljena za potpuno drugačije namene, a ne u zubarske svrhe, kao i čitav niz sprava za “mučenje”. Zbog svega toga nije ni teško zamisliti kroz koje muke su prolazili naši preci dok su satima sedeli na neudobnim drvenim stolicama dok im je srednjovekovni zubar bušio zube uz pomoć stolarskog svrdla pokretanog ručkom koja je bila smeštena sa strane.

Krajem 18. veka, tačnije 1790. godine, pacijentima je ipak malo laknulo kada je Džon Grinvud napravio prvu nožnu zubarsku bušilicu. Ona je bila napravljena od točka za predenje. Međutim, svaka novina je uvek gledana sa podozrenjem, pa i tada, tadašnji zubari su više verovali svom starom svrdlu. Godine 1858. Amerikanac po imenu Čarls Meri patentirao je bušilicu na ručni pogon. Njena prednost bila je u tome što je imala dugi pokretni kabl. Zahvaljujući tome, pacijent više nije morao da se izvija na zubarskoj stolici.

Prvu zubarsku bušilicu na motorni pogon izumeo je Englez Džordž Felouz Harington 1864. godine, a narednih godina na tržištu su se pojavile nove vrste bušilica namenjenih popravci zuba. Zahvaljujući savremenoj opremi, danas je poseta stomatolozima znatno olakšana, a pacijentima omogućena skoro pa bezbolna briga o zubima. Bešumne bušilice, kao i one koje buše ali u isto vreme i hlade obolelo mesto vodom, ipak nisu u potpunosti suzbile strah pacijenata od zubara.

Zato mnogi stomatolozi i daju sredstva za ublažavanje bolova svojim pacijentima.