Žvaka je jedan od omiljenih slatkiša svih generacija. Danas ih ima najrazličitijih – od voćnih i slatkih do ljutih ili kiselih, sa dodatkom šećera ili bez njega. Po nekim mišljenjima, žvakaća guma korisna je za proširenje vilice kod mališana, a sve je više tvrdnji da neke od žvaka služe kao zaštita zuba i desni od bakterija i štetnih naslaga.

Iako je danas izuzetno popularna, žvaka nije proizvod modernog čoveka. Preteča žvakaće gume javila se pre više hiljada godina, koliko je stara i potreba čoveka da nešto premeće po ustima. Prema nekim istorijskim podacima, stari Grci žvakali su mastiku – svojevrsnu žvaku napravljenu od lista istoimenog drveta. Ni drevne Maje nisu bile otporne na žvakanje, oni su u ustima najčešće držali i stalno žvakali „krugove“, to jest delove plodova drveta sapodilija. U vekovima koji su usledili čovek se nije odricao mogućnosti da konsumira žvake pravljene uglavnom od plodova i listova biljaka. Tako su, na primer, severnoamerički Indijanci žvakali delove listova omorike, a ovu naviku preneli su i na pridošlice.

Prvu žvaku koja se pojavila na tržištu napravio je Džon B. Kertis 1848. godine. Ona je takođe imala osnovu u biljkama, tačnije, u listu omorike, i bila je prilično popularna sredinom devetnaestog veka. Dve godine kasnije na američkom tržištu pojavila se nova mirisna žvaka napravljena od parafinskog ulja. Nju je takođe napravio Džon B. Kertis, a novi proizvod potisnuo je žvakaću gumu od lista omorike. Vilijam Finli Sempl prvi je patentirao svoj pronalazak – žvaku, i to 1869. godine, dok je dve godine kasnije Tomas Adams patentirao mašinu na kojoj su se ručno izrađivali ovi slatkiši. Od tada, pronalazači kao da su se utrkivali u poboljšavanju ukusa žvakaće gume. Tuti-fruti žvaka bila je prva koja se od 1888. godine prodavala u specijalnim aparatima postavljenim u njujorškom metrou. Ubacivanjem novca i povlačenjem ručice ljubitelji ove poslastice lako su dolazili do nje u svako doba dana i noći.

Početkom prošlog veka u modu su ušle žvakaće gume od kojih su mogli da se prave baloni. One su bile izuzetno popularne među mališanima, ali i starijim generacijama. U drugoj deceniji dvadesetog veka pojavile su se prve žvake sa ukusom mentola. Pravi događaj predstavljala je prva ružičasta žvaka, napravljena 1928. godine dodavanjem roze boje u smesu za pravljenje ovog slatkiša. Popularnost koju ima vekovima unazad žvakaća guma sačuvala je sve do današnjih dana.