Na današnji dan pre tačno 54 godina, u malom mestu u regiji Veneto, pod imenon Kaldonjo rođen je italijanski bog fudbala.

Od samih početaka bio je sklon prema lopti i igri sa njom ali verovatno ni sam nije verovao da će godinama kasnije postati glavna inspiracija gotovo svim klincima na Apeninima, pa da po uzoru na njega prvi put šutnu fudbalsku loptu.

Nije puno trebalo da se pročuje za izuzetno talentovanog momka iz okoline Vićence pa su tako čelni ljudi istoimenog tima poslali svoje skaute da ga malo bolje pogledaju. Čuveni lovac na talente Antonio Mora nije gajio sumnju, te ga je poželeo momentalno i tako je 1982. Roberto potpisao prvi profesionalni ugovor.

U Vićenci će kasnije igrati u tandemu sa legendarnim Paolom Rosijem.

Tri berićetne godine provešće u redovima crvenobelih pre nego što se u leto 1985. uputi ka Firenci.

Fiorentina je bila sledeći Robertov izazov, a on je bio spreman.

U popularnoj Violi će se zadržati pet godina, za čije trajanje će odigrati 136 utakmica i postići nesvakidašnjih 55 golova, a stići će mu 1988. i prvi reprezentativni poziv. Postao je heroj Firence i omiljeni lik među navijačima. Kada je 1990. odlučio da je pravi trenutak za prelazak u šampionski tim Juventusa, u Firenci, prestonici renesanse, postaje persona non grata. Međutim, to ga neće sprečiti da kasnije napravi velike stvari sa starom damom iz Torina. Biće to velika ljubav Juventusa i Bađa koja će na kraju biti krunisana sa 115 glova na 200 nastupa, jednim skudetom, jenim kupom Italije kao i osvajanjem kupa UEFA. Oprobaće se kasnije i u Bolonji, Milanu i Interu ali nigde neće napraviti takve tektonske poremećaje kao u Breši.

Učiniće mali klub iz Breše velikim makar na par sezona i navići će ga na prvoligaški fudbal. Na 100 utakmica u Brešinom dresu postigao je 46 golova uz 15 asistencija, a uzimajući u obzir da je u Brešu došao u 34. godini života kao relativno star igrač, daje čitavom uspehu posebnu težinu.

U Seriji A je na ukupno 452 utakmice 202 puta bio precizan, ali nisu samo golovi ono što karakteriše ovog fudbalskog maestra. Roberto Bađo je mnogo više bi poznat po elegantnim pokretima sa loptom i neverovatnom kontrolom nad istom, jer neke stvari je samo Robi znao i umeo da sprovede na terenu. Imao je i zapaženu reprezentativnu karijeru koja će ostati upamćena, ne po 27 golova za Azure već po onom prokletom penalu iz finala protiv Brazila, na svetskom prvenstvu 1994. godine kada je sprečen da postane svetski šampion. Ali on je mnogo više od jednog nesrećnog penala.

Bađo nije samo fudbaler, on je kultna i unikatna ličnost. O njemu će se nakon kraja karijere pisati pesme kao na primer ona čuvema  “nije više nedelja od kad Bađo ne igra“. Ali skromnost je uvek bila glavna osobina ovog mađioničara sa loptom, pa je uprkos svim uspesima i ogromnoj popularnosti ostao je čvrsto sa obe noge  na zemlji i posvetio se religiji. Ali ne hrišćanstvu već budizmu po čemu je još specifičan i poseban kao svaki njegov dodir kada mu se dokotrlja bubamara.

I da, jeste toliko velik, da stvarno možemo da kažemo “ više nije nedelja“!

Srećan rođendan maestro!

L. Pejušković