Opadanje cena elektronskih i električnih uređaja kao i nagle promene u tehnologiji dovele su do toga da ova vrsta otpada ima najveću tendenciju rasta na godišnjem nivou.

Procene Eurostata su da je u Evropskoj uniji 2016. godine bilo 25 odsto više elektronskog i električnog otpada nego 2011. Za 5 godina utvrđeno je da se ukupna količina otpadne elektronske i električne opreme u EU, kreće između 1,6 i 16,5 kilograma po stanovniku, a da su više od polovine ukupne otpadne opreme ove vrste veliki uređaji za domaćinstvo, kao što su frižideri i šporeti.

Možda to izgleda bezopasno ali kada bacite stari televizor ili računar u kontejner ispred kuće, treba da znate da elektronski i električni otpad sadrži između 600 i 1.000 štetnih hemijskih supstanci.

U poslednje vreme domaćinstva se češće opredele na kupovinu novih proizvoda umesto opravku starih, pre svega zato što stariji uređaji nemsju zamenske delove, a potom i zato što su uređaji znatno jeftiniji i pristupačniji nego ranije. Tako se mnogi televizori, frižideri i računari često nađu među komunalnim otpadom iz razloga što se neodgovorno odlažu.

Postoji mogućnost da stariji frižideri i zamrzivači sadrže freon, gas koji stvara efekat staklene bašte i koji trajno oštećuje ozonski omotač. Prema nekim procenama, frižider koji završi na deponiji sa komunalnim otpadom ili na nekom drugom mestu koje nije predviđeno za to, može da ima isti uticaj na životnu sredinu kao vožnja automobila duga 7.500 kilometara. – piše sajt 021.rs

Zato je najbolji savet da potražite kompetentnu kompaniju koja bi odložila a potom i reciklirala uređaje koji su za zamenu.  U zavisnosti od uređaja, reciklažom se dobijaju različiti materijali, kao što su plastika, aluminijum, bakar, gvožđe, izolacioni materijali, staklo, i drugi.