Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici od ponoći su započeli sa Velikim postom – najvećim postom koji se još zove i Časni post, a koji traje sedam nedelja i najavljuje najveći i najsrećniji hrišćanski praznik – Vaskrs.

Veliki post je započeo danas, 27. Februara, a trajaće sve do 15. aprila i predstavlja najduži od četiri godišnja posta. Ovaj post zove se i Časni post jer obuhvata vreme Isusovog stradanja i razapinjanja na Časni krst. Prema narodnom verovatnju, Isus Hrist je uoči golgote i razapinjanja na krst, sam sebe podvrgao dugotrajnom uzdržavanju od hrane i pića i zbog toga su svi kasniji mučenici i svetitelji živeli po istim pravilima, po kojima bi danas trebali da žive i svi vernici. Post, naravno, ne obuhvata samo uzdržavanje od masne, mrsne hrane već i od zlih, nečistih misli, zbog toga i ima dve strane, telesnu i duhovnu. Telesni post predstavlja uzdržavanje od određenih, mrsnih jela i alkoholnih pića, a još značajniji, duhovni post podrazumeva odricanje od svih grešnih i zlih misli, želja i dela. Svoje misli i razmišljanja treba posvetiti Bogu, razmišljanju o čovekoljublju, ljubavi i praštanju. Ovakvo razmišljanje predstavlja i pobedu nad samim sobom.

Veliki post se smatra i najstrožijim postom jer bi oni koji se u potpunosti odluče na njega, trebali potpuno da se uzdržavaju od mesa, sira, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, odnosno hrane koja je životinjskog porekla. Vino i ulje jesu dozvoljeni ali samo subotom i nedeljom, kao i na dan Svetih četrdeset mučenika, u narodu poznat kao Mladenci, koji se slavi 22. marta. Riblje meso može se jesti samo na Blagovesti i Cveti, a svim ostalim danima trebalo bi u potpunosti da se posti, „na vodi“. Vaskršnji post traje sedam nedelja, a svaka nedelja ima svoj naziv i svoja pravila. Prva nedelja Vaskršnjeg posta zove se “Čista nedelja”, a naziva se još i Todorova nedelja. Tokom prvih dana ove nedelje nekada se nisu palila ognjišta, žene nisu kuvale već se jela ranije pripremljena hrana. Druga nedelja naziva se Pačista nedelja i tokom nje bi trebalo postiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu koja je spremljena na ulju. Treća nedelja zove se i Krstopoklona nedelja i tokom njenog trajanja pravoslavni hrišćani se klanjanju Časnom krstu. Ovo je nedelja posvećena pročišćenju duše i tokom nje bi se trebalo suzdržavati od svih iskušenja duha. Četvrta nedelja nosi naziv Sredoposna nedelja i posvećuje se brizi o svim bližnjim ljudima, tokom nje ne bi trebalo izgovarati ružne reči, čak ni u šali, a svoju energiju trebalo bi usmeriti ka radu. Peta nedelja nosi još i naziv Gluva nedelja. Nakon pet nedelja smatra se da je telo prošlo kroz osnovno “pročišćenje” i nastupa “gluvo” vreme posvećeno ćutanju i pokajanju. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave. Šesta je Cvetna nedelja tokom koje, kako i ime kaže, najveću ulogu imaju biljke i cveće. Prema narodnom verovanju, tokom ove nedelje ništa što cveta ne treba sejati, jer u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se tih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća. Poslednja, sedma nedelja naziva se i Stradalna nedelja.

Tokom ove nedelje svi oni koji su se pridržavali pravila prošli su kroz period okajanja i proćišćenja i poslednjih sedam dana pred Vaskrs vernici treba da provedu u strogom postu, molitvi i pokajanju.