Veliki park na Paliću predstavlja prirodno dobro i kulturno-istorijsku celinu još od 1840. godine, a JP „Palić Ludaš“ i lokalna samouprava intenzivno rade na njegovom uređenju. Jesenas su izvađena 44 stara, oštećena stabla a danas, 23. marta, na prvi dan proleća, započeta je sadnja 300 mladih stabala i žbunastih biljaka koji će u narednim godinama krasiti ovaj park.

– Lokalnoj samoupravi je izutetno važno da, pored zelenih površina na celoj teritoriji grada, obrati više pažnje na žaštićeno područje pored jezera Palić i Ludaš. – istakla je Čila Goli, član Gradskog veća zadužena za oblast komunalnih delatnosti i razvoja, dodajući da park poput palićkog zahteva intenzivnu bazu znanja JP „Palić Ludaš“, kako bi izdržao vremenske uslove i osetljivo okruženje jezera Palić.

– Zahvaljujući projektu Ekolakus povećana je ta baza znanja, stručnjaci su osposobljeni a i obnovljena je i oprema oprema koja je potrebna za održavanje ovakvih zelenih površina. – naglasila je Goli.

Park će biti bogatiji za 5 drvnih vrsta i 5 vrsta žbunastih sadnica jer nadležni iz JP „Palić Ludaš“ smatraju da je isti u poslednje vreme bio dosta zapošten.

– Obezbeđena su sredstva za sadnice koje su iz našeg rasadnika. Najviše smo fokusirani na deo parka gde ima najviše posetilaca. Nadamo se da ćemo ovakve akcije moći i u budućnosti da radimo, jer do sada sve što smo zasadili u Jezerskoj ulici i na Trgu Mađar Lasla, svaka sadnica se lepo primila. – izjavila je Marta Dobo, direktorka JP „Palić Ludaš“.

Deo oko glavnog ulaza u park Palić predstavlja najvišu tačku terena od oko 105 metara nadmorske visine koja pogoduje sadnicama lipe koje se tamo sade. Lipa ne voli visok nivo podzemnih voda, a to je i razlog zašto je u prethodnom periodu vek stabala koja su sađena bio kraći.

– Sem autohtonih vrsta koje prate hrast lužnjak koji je osnovni u zajednici, sađeni su još i javor klen, beli glog i žbunaste vrste svib, kalina, kurika koje su osnovne vrste za zaštićeno područje parka Palić. Unosimo i javor mleč, vrstu koja je nažalost u prethodnom periodu u velikom broju propala jer je bio u tom životnom veku koji je maksimalno moguć u ovim uslovima. – istakla je Tanja Jotanović, rukovodilac javne jedinice „Komunalno održavanje“ uz poruku da se sađenjem poboljšava biodiverzitet i unosi više vrsta.