Svi dobro pamtimo crtani film „Lavlje kraljevstvo“ i malenog lava koji peva o tome kako jedva čeka da postane kralj. Međutim postati kralj nije baš tako jednostavno. U prirodi, lavovi borbama traže svoje mesto u hijerarhiji, samo jedan može biti sedeti na vrhu čopora, većina završe kao usamljeni pustinjaci koji traže svoje mesto pod suncem. Ima i onih koji, umesto da vladaju savanom, svoj kraljevski presto potraže u nekom od ZOO vrtova, poput lavića koji je tokom jula 2022. godine iz prihvata stigao u ZOO vrt na Paliću. Ipak, njegova je priča malo drugačija.

– Kada je stigao kod nas, bio je u prilično lošem stanju jer nije adekvatno hranjen. – kaže Marko Lazić, veterinar u palićkom ZOO vrtu i dalje objašnjava da je lavić bio neuhranjen jer je za njegovu ishranu korišćeno adaptirano mleko za ljudske bebe koje nije prikladno i za mesojede, nije dovoljno kalorično, ima mnogo manje masti i proteina, a veći procenat ugljenih hidrata.

Zbog toga mu je pankreas bio u jako lošem stanju, a šanse da preživi bile su prilično niske. Pa ipak, uz brižljivu negu zaposlenih u ZOO vrtu Palić, promenjenu i redovnu ishranu, lavić je polako počeo da se oporavlja.

– Kada je donet, bio je baš mali, možda ni dva meseca nije imao i težio je ispod 4 kilograma. Lavić sada ima oko 10 meseci, oseća se dobro, lepo napreduje i ne pokazuje nikakve znake nekog oboljenja, a trenutno ima oko 80 kilograma. Kada odraste, imaće oko 350 kilograma, a tu maksimalnu telesnu zrelost dobiće sa oko 4, 5 godina starosti. Specijalno mačje mleko, u prvo vreme dobijao na svaka dva sata, a postepeno su mu obroci smanjeni na dva dnevno, trenutno jede oko 5 kg mesa. Sledi period intenzivnog rasta pa mu treba dosta hrane kako bi se lepo razvio, zato osim mesa dobija i vitamninsko-mineralne suplemente sa aminokiselimama koje će mu obezbediti snagu. – priča Marko Lazić, veterinar koji je u prvim danima lavićevog boravka za njega bio i otac i majka.

Vreme je prolazilo a ovaj divlji mačak dovoljno je stasao da bi mogao biti prebačen u volijeru sa odraslim lavicama. Međutim, pošto je lavić i dalje mlad i nedovoljno razvijen, a lavice ZOO vrta Palić su zrele i smatraju sebe glavama čopora, Uprava je došla na ideju da se postojeći, unutrašnji deo prostora za lavove rekonstruiše i razdvoji na dva dela, a ujedno je napravljen i tunel koji služi za odvajanje ovih životinja. Spoljašnji deo volijere, lavić će deliti sa lavicama na smenu, pojedinim danima napolje će biti pušten on, a pojedinim ženke, kako bi se i jedni i drugi međusobno upoznali preko mirisa.

Kako sve više zalazi u adolescentski deo života, mladunac odrasta i prestaje da bude nevino mače, a sve više, uz grivu koja je počela da raste, postaje snažni i veliki mužjak. Kao beba, kada je prvi put prošetao ZOO vrtom, plašio se naglih zvukova, pogotovo glasanja „strašnih“ paunova, međutim što je stariji sve više se privikava na svet oko sebe. Pošto je još uvek mlad, kao i svako drugo divlje „mače“, kroz igru uči kako da lovi i vežba svoje veštine koje bi mu jednog dana koristile u lovu. Da je u divljini, skakanjem i griženjem igrao bi se sa braćom iz čopora, a lavić u našem ZOO vrtu kida i gnjavi igračke koje mu je vrt obezbedio.

– U prvim mesecima, igrao se sa najtvrđim igračkama za pse ali pošto je to prerastao, sad ima velike čvrste lopte i plastike koje ne može da obuhvati zubima ili izgrebe šapama, a te igračke videće i posetioci koji dođu u ZOO vrt. – kaže naš sagovornik.

Iako deluje slatko i umiljato, lav ipak nije kućni ljubimac niti u to može da se pretvori. On je divlja životinja sa kojom se do nekog momenta može raditi ali ZOO vrt nije cirkus i životinje ne služe da bi se mazile već da bi se u njemu mogle posmatrati.

– On nikada i nije bio od onih „mačaka“ koja se preterano vole maziti, uvek je više voleo da lovi i da vežba svoje kandže pa će mu život u novoj volijeri sigurno prijati. Emisije u kojima gledamo kako se lavovi maze sa ljudima, to su lavovi koji sa jednim čovekom imaju svakodnevnu i celodnevnu komunikaciju. Čak ni tada ne postoji garancija da se u njima neće probuditi nagon za lovom i za borbom. Ono što mi radimo po uzoru je na svetske ZOO vrtove, a to je „pozitivna stimulacija“, životinji se sa jedne strane kaveza daju komadići mesa čime se ona umiruje i skreće joj se pažnja, a sa druge strane veterinar može da izvadi krv ili primeni terapiju, ukoliko je to potrebno. Životinja se tako navikava na svog hranioca i na njegov miris. Ono što je najbitnije jeste da im se obezbede adekvatni uslovi za život koji su najsličniji uslovima u prirodi, od podloge preko svega što omogućava da životinja ispoljava svoje intuitivne potrebe. – objašnjava dr Marko Lazić.

Ako se pitate kako se zove budući kralj ZOO vrta Palić, iz Uprave kažu da lavić za sada nema ime. Simba verovatno neće biti jer je Simba leopard. Rodila se ideja da se možda, tokom prvomajskih praznika, napravi glasanje pa bi posetioci ZOO vrta mogi da glasaju za određene opcije.

– Ja ga lično zovem „Maca“. Kada smo ga puštali kroz novi prolaz u volijeru nije želeo da dođe ali kada sam mu se obratio sa „Hajde maco, dođi“, lavić se ohrabrio i pojavio u volijeri. Životinje zapamte glas. Kada smo ga uveli u deo odakle se vide i lavice, počeo je da ispušta zvuke karakreristične za lavove. On ne prede ali ima svoja oglašavanja koja mogu da se prepoznaju kao prijateljska ili neprijateljska. – završava svoju priču Marko Lazić, veterinar u palićkom ZOO vrtu.

Pitamo se samo kako li to izgleda kada lav od 350 kilograma prede. Možda baš kao u još jednoj, dečjoj pesmi: „Afrikom se lomi GRRR a ja samo frrr, u savani neko reži a ja samo beži, celo telo mi se miče kada lav ZARIČE!“

Da li prede ili riče saznaćemo jednoga dana kada ovaj nestašni lepotan konačno sedne na svoj tron i postane kralj svih životinja u palićkom ZOO vrtu.