Kada pogledamo sav životinjski svet naše lepe, plave planete, nemoguće je da ne osetimo privrženost prema životinjskoj vrsti koja je nama, ljudima najsličnija. U majmunskim pokretima, pogledima i gestikulaciji možemo prepoznati i sebe, svoje navike i svoje težnje. Majmuni su bića u kojima, hteli mi to da priznamo ili ne, možemo uočiti i svoje daleke pretke.

Ne moraju to biti samo čovekoliki majmuni, sličnosti i svoje druge „ja“ možemo pronaći i u onim malim, sitnijim vrstama. Obični marmozeti, “Callithrix jacchus“ najmanji su predstavnici kako majmuna Novog sveta tako i svih vrsta majmuna planete Zemlje.

Obični marmozeti svoje ime nose od francuske reči “marmouset” što znači “patuljast” ili “mali”. Poreklom su iz Brazila, nekada su se pronalazili samo u atlantskim priobalnim šumama, u severo – istočnom regionu zemlje, ali kako su se njihova prirodna staništa uništavala, marmozeti su bili primorani da potraže nova mesta za život. Njihovo stanište poslednjih decenija proširilo se preko zapadne obale reke Rio Grande do juga i Argentine. Veoma su prilagodljiva vrsta koja je u stanju da napreduje u sredinama koje bi drugi primati smatrali neprijateljskim, poput suvih sekundarnih šuma sa kraćim krošnjama drveća i većim sezonskim temperaturnim fluktacijama. Marmazetima to ne smeta pa se ovi mali, veseli majminčići mogu pronaći i u savanama, rečnim ili polulistopadnim šumama, a žive i na rubovima šumskih pojaseva, u blizini gradskih sredina kod Rio de Žaneira, Brazila i Buenos Airesa, gde ih ljudi smatraju za invazivnu vrstu. Najviše ipak vole suva, šumovita staništa sa prosečnom temperaturom od 19 do 26 stepeni.

– To su sićušni majmuni sa dugim repovima i kod ove vrste mužjaci su neznatno veći od ženki. Mužjakovo telo je dugo oko 19 cm, rep 27,8 cm, a težina u proseku 256 grama, dok su ženke duge 18,5 cm, imaju rep od 25,8 cm, a težina im je neznatno manja, oko 236 grama. Prosečan životni vek u prirodi je oko 12 godina dok je u zatočeništvu duži, oko 16 godina mada je najstariji marmozet živeo skoro 23 godine. – priča nam Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić i dalje objašnjava kako ćemo prepoznati marmozete.

– Što se tiče fizičkog izgleda, može se reći da se Majka priroda dobro zabavila kada ih je stvarala, njihova paleta boja čini da deluju pomalo smešno, šaroliko ali veoma nežno. Njihovo krzno je braon sivo sa žuto narandžastim mrljama, imaju jasno izražene šare sa prigušenim vertikalnim prugama duž leđa dok im je dugi rep okružen prugama svetle boje. Na glavi imaju tamnu, krznenu kapicu čiji je vrh sede boje, imaju velike, bele čuperke oko očiju, a koža na licu i na rukama može da im bude preplanula od sunca, baš kao i kod ljudi. Sve u svemu, mene uvek podsećaju na lude naučnike iz crtanih filmova. – kaže kroz šalu Andrijana Tot i još pridodaje da se mladunci marmozeta rađaju sa smeđom dlakom.

Treba napomenuti i to da su mužjaci uglavnom daltonisti jer ne razlikuju crvene i zelene tonove što verovatno u mnogome olakšava život sa ženkama, pa marmozet momci ne moraju da pamte da li su upoznali brinetu, plavušu, riđokosu i crnku majmunicu.

Obični marmozeti su bubojedi koji obožavaju da jedu i eksudate biljaka, poput gume, smole i biljnih sokova koji čine i do 70% njihove ishrane. Ovu poslasticu konzumiraju tako što se prstićima zakače za bok drveta, a potom oštrim sekutićima dube rupe u kori i stablu čime stimulišu protok biljnih eksudata koje slasno ližu. Od insekata će najradije jesti skakavce i cvrčke, a njihova mala tela omogućavaju im da u potpunosti koriste proteine koje dobijaju hraneći se bubama. Takođe jedu i voće, cveće, pečurke, nektar, ptičija jaja, manje guštere i žabe gatalinke.

– Marmozeti su dnevni majmuni koji žive na drveću, mogu da skaču poput veverica ili da vise okačeni. Nastanjuju rupe koje su napravile druge životinje i u njima sebi prave gnezdo koje svakoga dana napuštaju oko 30 minuta nakon izlaska sunca. Potom sledi intenzivno hranjenje i doručak koji traje oko sat vremena, da bi ostatak dana provodili u druženju, hranjenju i „kuliranju“. Znate, oni su majstori odmaranja i „kuliranja“ jer vole da rašire svoje telo preko grane i da u tom nepokretnom položaju ostanu i do 30 minuta. Sat vremena pre zalaska sunca majmunčići se vraćaju u svoja gnezda gde spavaju zajedno, u grupama zbog sigurnosti od predatora, kuna, divljih mačaka, zmija i ptica grabljivica. Njihove grupe broje od tri do 15 jedinki i uključuju tri generacije, a primat u hijerarhiji nose dve do tri ženke koje se razmnožavaju sa jednim mužjakom. U svojoj komunikaciji koriste širok repertoar vokalizacija, vizuelnih i mirisnih signala kako bi preneli informacije o svom društvenom statusu, emocionalnom stanju, svojim namerama i raspoloženju. Vokalna upozorenja mogu biti različitog trajanja i intenziteta, to su većinom „alarm“ tonovi, iako u njihovoj komunikaciji zna ponekad biti i stine agresije i čupanja, ali to se ipak retko dešava. – objašnjava nam naša sagovornica.

Prema Andrijaninim rečima, marmozeti su grupa majmunčića koji se dobro slažu i vole, a ta ljubav, kao i kod svake druge životinjske vrste, dolazi u prvi plan, nakon sticanja polne zrelosti. Ženke su polno zrele sa 470 dana dok mužijaci sazrevaju ranije , sa 380 dana. Svoje potencijale udvarače daltoniste, ženke će „startovati“ plazenjem i oblizivanjem kako bi sebe učinile neodoljivima. Tako je to u marmozetskom svetu kada sve boje šminke i krzna, ruževa i rumenila u očima mužjaka, nažalost izgledaju isto. Gestacija u proseku traje oko 144 dana i najčešće se rađaju blizanci ili trojke, u retkim slučajevima četvorke ili jedno mladunče. Bebe se rađaju na kraju sušne i kišne sezone, to je posledica biološke adaptacije kako bi „mame marmozete“ mogle što lakše da doje i prehranjuju svoje mališane jer tada hrane ima u izobilju. Međutim, nisu samo majke brižne, cela grupa, takoreći porodica, vodi brigu o mladuncima, očevi nose mladunce na leđima, a takođe se uključuju i starija braća i sestre iz prethodnih okota. Sa tri meseca bebe počinju same da se hrane ali im stariji članovi pomažu u prehrani, bušeći im rupe u drveću kako bi se i mladunci mogli sladiti biljnim sokovima.

Palićki ZOO vrt ima tri pripadnika običnih marmozeta, Uki i Bo, braća po ocu, došli su u naš vrt iz Jazberina, 22. decembra 2015. godine, dok je devojčica Misi pristigla nešto kasnije, 27. oktobra 2022. godine, kao tada privremeno oduzeta jedinka iz Smedereva.

Marmozeti su veoma aktivni danju i kreću se skokovima, sa grane na granu, uz kvadripedalnu šetnju, trljajući vratne mirisne žlezde o drveće, kako u prirodi tako i u ZOO vrtu koji mora imati kompleksno okruženje.

– Zahtevi postoje kada su u pitanju različiti nivoi u pogledu vertijkalnog prostora, puno prirodnih materjala u habitatu, mesta za skrivanje od posetilaca i drugih životinja, radi smanjenja stresa i podsticanja životinja na prirodno ponašanje. Sa našim marmozetima ili „jamunima“, jer iz milošte sve naše majmune zovemo jamuni, radim od polovine 2019. godine, što se tiče mužjaka Ukija i Boa, a od decembra 2022. stigla nam je i gospođica Misi. Od tada traje upoznavanje „pikića“ tj malih, „poccolo“ majmuna i mene, u njihovim okicama, trapave i usporene džin žene. – priča nam Nera Saulić, timaritelj ZOO vrta Palić za koju možemo reći da je vrsni poznavalac svih primata koje vrt u svojoj kolekciji poseduje.

Dok pažljivo osmatra svoju grupu „pikića“, Nera nam kaže da se sa marmozetima radi polako i opušteno, vreme mora da stane.

– Jedino tako moje šeprtljasto, džombasto „ja“ može da ih opusti, da steknem njihovo poverenje, da ne pipam, da ne hvatam, da ne gestikuliram i ne vičem. Komuniciramo nakon zova za hranu, smireno i tiho, dok oni lickaju iz činije koju držim, malo me gledaju i slušaju, a Misi uvek zahteva da joj se zalogaji daju iz ruke jer prava dama neće da se gura dok momci halapljivo jedu. Puno životinja pristigne u ZOO vrt, a da vi ne znate apsolutno ništa o njima, zato morate učiti u hodu, otkrivati suptilne šapate nemuštog jezika i moliti se da nećete napraviti neku grešku u radu sa novom životinjom ali i sa vašim starim rezidentima. – objašnjava Nera Saulić.

Tokom tih prvih trenutaka upoznavanja dogodile su se i neke šaljive zgode koje su marmozete još više zbližile sa njihovom timariteljkom.

– U prvo vreme kada smo se upoznavali, nije bilo diranja, smetanja, ulazila bih da čistim i hranim, oni su bili oko mene, u istom prostru ali svako u nekom svom uglu. U jednom momentu, dok sam im davala kašasti doručak u činijici, Bo je prišao i nekako se spetljao, okliznuo sa grane na kojoj je stajao i pao u činiju. Ja sam ga uhvatila u letu i vratila na granu na koju je stajao. On je bio začuđen moji potezom ali ne i uplašen. Mislila sam da sam zavrsila karijeru kod njih, da su se uplašili i da mi više nikada neće prići, međutim time što je Bo svoju šapicu umočio u kašu, probijen je led u našem druženju, pa je kasnije i Uki, koji je uvek bio plašljiviji, počeo sve više da prilazi kada donosim činiju. Sada redovno dolaze i lickaju svoju kašu i ovakav, neposredni kontakt veoma je bitan ukoliko nam nekada, radi medicinskog pregleda, zatreba da im se približimo ili ih uhvatimo. Napominjem da su oni rezidenti vrta, a ne cirkuske životinje i da na nama nije da ih dresiramo, ali i da je kontakt bitan u svakodnevnom funkcionisanju i radu. – zaključuje timaritelj Nera Saulić dok se osmehuje „jamunima“ ZOO vrta Palić.

Marmazeti se nažalost, veoma koriste u naučnim ispitivanjima zbog svojih neuroloških i reproduktivnih sličnosti sa ljudima. Od ’60-tih godina prošlog veka korišteni su u ispitivanjima u Americi i u Evropi. Srećom, već ’70-tih godina, Brazil je zabranio izvoz životinja, pa se oni sada koriste samo iz ličnih uzgoja kako bi se proučavale razne paradontalne bolesti, imunologija, enokinologija, urođene mane i gojaznost kod marmozeta, a sve zarad boljitka nas, ljudi. Zbog toga svoju zahvalnost i ljubav prema njima možemo iskazati seledeći put kada posetimo Misi, Ukija i Boa, „pikiće“ ZOO vrta Palić.