Ustoličenje subotičkog biskupa monsinjora Ferenca Fazekasa održano je u subotu, 11. novembra, u katedrali svete Terezije Avilske u Subotici, a događaju je prisustvovao veliki broj sveštenih lica iz zemlje i inostranstva, pre svega apostolski nuncij u Republici Srbiji, monsinjor Santo Rocco Gangemi, kao i zagrebački nadbiskup, metropolit i predsednik Hrvatske biskupske konferencije monsinjor dr Dražen Kutleša koji je vodio svečanost, kalačko-kečkemetski nadbiskup i metropolit monsinjor dr Babel Balaž i sisački biskup dr Vlado Košić koji su takođe služili svečanu procesiju.

Veliku pažnju privukao je govor zagrebačkog nadbiskupa Dražena Kutleše, pre svega deo u kojem je Kutleša nazvao Alojziju Stepinca, hrvatskog nadbiskupa iz vremena Drugog svetskog rata, “blaženim i vernim pastirom” iako je poznato da je na suđenju pred Većem Vrhovnog suda NR Hrvatske 11. oktobra 1946. godine, Stepinac osuđen na kaznu zatvora sa prisilnim radom u trajanju od 16 godina zbog “preveravanja pod prinudom“ nad Srbima, Jevrejima i Romima.

– Ustrajnost, u vernosti Jevanđelja ponekad traži da napustimo svoje sigurne luke, zonu komfora, rizikujemo svoje zasluge i ugled, reputaciju i očekivanja mudraca ovoga sveta. Ali, valja se setiti Isusovih reči: “Ko hoće da spase svoj život – izgubiće ga; a ko izgubi svoj život mene radi – naći će ga”. U tome nam je blaženi Alojzije Stepinac, ostavio svetli primer vernog pastira – izjavio je Kutleša tokom ustoličenja Fazekasa za subotičkog nadbiskupa, prenosi “Blic”. Ovaj govor ubrzo je osvanuo na društvenim mrežama poput “twittera”, ali je video vrlo brzo sklonjen  zbog velikog broja loših komenara.

Podsećanja radi, Alojzije Stepinac je tokom rata javno govorio da “postoje sumnjе u mogućnost zajеdničkog života Srba i Hrvata u jеdnoj državi”, a nakon izricanja presude odveden na izdržavanje kazne u zatvor Lepoglava‚ u Hrvatskoj gde je ostao do 6. decembra 1951. Stepinca je u zatvoru, tokom 1947. godine obišao dr Vladimir Bakarić koji ga je molio da potpiše prethodno sastavljenu molbu predsedniku Jugoslavije, Josipu Brozu Titu kako bi dobio pomilovanje. Stepinac je ovaj potez odbio i zahtevao je da se sudski proces obnovi ali u nekomunističkom sudstvu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja, 1951. godine je prebačen u rodni Krašić gde su ga do smrti, 10. februara 1960. godine čuvali stražari ispred kuće. Godine 1998. godine Alojzije Stepinac je beatifikovan u savremenoj Hrvatskoj kada ga je Papa Jovan Pavle II proglasio “blaženikom”.