Današnji dan, 1. april, u celom svetu važi za Svetski dan šale, dan kada se mnogi od nas bude sa idejom kako nasamariti prijatelja ili blisku osobu radi smeha i dobre zabave. Ovaj dan obeležava se već vekovima, ali je njegovo poreklo ipak nejasno, prema tvrdnjama nekih naučnika dan humora i smicalica vodi poreklo još iz biblijskih dana. Koreni ovog praznika dosežu do starog Rima, jer su Rimljani bili poznati po tome da znaju dobro da zabavljaju i smišljaju različite šale. Dok Englezi smatraju da je Dan šale preuzet sa Istoka pa ga zato nazivaju „Danom svih glupaka“, Finci ovaj dan dan povezuju sa podučavanjem dece o prolećnim privrednim radovima, baš kao i Švajcarci. Prema tradiciji se smatra da ljudi mogu da priređuju šale drugima do podneva, ali ako to rade posle tog vremena, onda sami postaju aprilske lude. Šalili se ili ne, jedno je sigurno, uz dobru šalu dolazi i dosta smeha, a prema tvrdnjama naučnika, smeh je najbolji lek za sve vrste bolesti jer izaziva samo pozitivne fizičke i hormonske promene u telu čoveka, ukoliko se svakodnevno smejemo, jačamo imuni sistem, umanjujemo bol i najvažnije, štitimo sebe od svih štetnih dejstva stresa. Osim smeha, ne postoji lek koji na brži ili bolji način vraća naše telo i um u ravnotežu.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine, u Srbiji od depresije pati skoro 420 hiljada ljudi, odnosno oko 5 odsto ukupne populacije. Iako je reč o bolesti koja se u većini slučajeva uspešno leči, depresija u svetu godišnje uzme na hiljade života. Kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, u Srbiji je, takođe u 2019. godini, preminulo više od 52 hiljade ljudi, starih između 30 i 70 godina, najviše zbog srčanog udara. Naučnici smatraju da bi više smeha i pozitivnog raspoloženja ove brojke moglo značajno da redukuje.

Naime, smeh i humor olakšavaju i otklanjaju teskobu, ulivaju nadu, povezuju nas sa drugima i što je još važnije, održavaju nas prizemljenim i fokusiranim, čine da naš um ostane opušten, ali i dalje oštar. Zbog moći regeneracije i izlečenja, svako od nas trebao bi da teži tome da se u toku dana mnogo više smeje, ali i zasmejava druge ljude. Istraživanja pokazuju da se u odrasloj dobi smejemo oko 17 puta dnevno, ali dok smo deca, to činimo i do 300 puta na dan. Dokazano je da su se ljudi nekad smejali u proseku 18 minuta dnevno, a danas je smeh kod većine sveden na svega četiri minuta. Ako uzmemo u obzir da je 70 odsto oboljenja vezano za stres koji je u svakodnevnom porastu, ljudi bi trebalo da se trude da se svakoga dana smeju par minuta duže. Naučnici poručuju da bi 30 minuta smeha na dan moglo da nas liši većine mentalnih i kardiovaskularnih tegoba, pa čak i smanji količinu negativnih radikala, pre svega zbog lučenja dopamina.

Dobar, iskren i glasan smeh ublažava fizičku napetost i stres, ostavljajući naše mišiće i telo opuštenim i do 45 minuta nakon toga. Smeh takođe povećava i količinu imunih ćelija i antitela u organizmu koja se bore protiv infekcija, pa smo zbog toga otporniji i na bolesti. Smeh poboljšava funkciju krvnih sudova i povećava protok krvi, 10 do 15 minuta smeha dnevno sagoreva oko 70 kalorija što je dovoljno da ostanemo vitki, i najbitnije, smeh nam može pomoći da živimo duže.

Norveška studija iz 2020. godine pokazala je da su ljudi sa jakim smislom za humor nadživeli one koji se ne smeju toliko. Razlika je bila posebno primetna za osobe koje se bore sa nekim vidom karcinoma. Smeh zaustavlja uznemirujuće emocije, pomaže nam da se opustimo i napunimo baterije. Ono što posebno treba napomenuti jeste da nam smeh menja perspektivu, omogućava da sagledamo situacije u realnijem, manje opasnom svetlu. Iz svih ovih razloga nemojte se danas, na Svetski dan šale ljutiti ako vas neko nasamari, nasmejte se, prihvatite izazov i potražite način kako da i vi nasmejete druge. Jeste kliše ali, smeh ne košta ništa, a znači mnogo, i nama i okolini.

foto:/ Freepik.com