Subotica je 15. avgusta bila mesto na kojem su se susreli tradicija, kultura i savremeni život bunjevačke zajednice, koja je svečano obeležila svoj nacionalni praznik – Dan Dužijance. U središtu ovogodišnjeg programa bili su simboli koji vekovima povezuju Bunjevce sa zemljom i žetvom, novo žito, hleb, zajedništvo i zahvalnost za rod, ali i važna najava da bi dugogodišnja ideja o izgradnji Bunjevačke kuće uskoro mogla da postane stvarnost.

Dan Dužijance jedan je od četiri nacionalna praznika bunjevačke nacionalne manjine, a njegovo obeležavanje vezano je za završetak žetvenih radova i zahvalnost za plodove zemlje. Praznik se tradicionalno obeležava 15. avgusta, na Veliku Gospojinu, dok ga Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine kao nacionalni praznik obeležava od 2006. godine.

Ovogodišnje okupljanje u Subotici proteklo je u znaku očuvanja kulturnog identiteta i prenošenja običaja na mlađe generacije. Posebno mesto u programu imao je hleb napravljen od novog žita, koji nije predstavljen samo kao deo tradicionalnog obreda, već i kao simbol istorije i opstanka jedne zajednice.

U ime Grada Subotice, praznik je čestitao pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić, koji je ukazao na značaj Dužijance za Bunjevce, ali i na njenu širu vrednost za grad koji svoju posebnost gradi upravo na različitostima i zajedništvu.

Samardžić je podsetio da je običaj nastao iz života paora koji su nakon teškog rada na njivama zahvaljivali za rod i sa posebnom pažnjom čuvali svaki plod zemlje. Upravo je ta veza između čoveka, zemlje i hleba ostala jedna od ključnih poruka Dužijance. Samardžić je istakao i da Bunjevci predstavljaju važan deo kulturnog mozaika Subotice, naglašavajući da njihov jezik, običaji i tradicija doprinose bogatstvu grada. Poruka lokalne samouprave bila je da će podrška aktivnostima usmerenim ka očuvanju bunjevačkog identiteta i tradicije biti nastavljena.

Ovogodišnja proslava donela je i vest koja bi za bunjevačku zajednicu mogla da predstavlja važan korak u očuvanju njenog kulturnog nasleđa. Pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević saopštio je da je Pokrajinska vlada obezbedila sredstva za realizaciju projekta Bunjevačke kuće u Subotici, kao i da su sredstva već uplaćena Gradu Subotici. Time je, kako je poručeno, otvoren put ka realizaciji projekta koji se godinama nalazi među važnim ciljevima bunjevačke zajednice. Bunjevačka kuća trebalo bi da predstavlja prostor namenjen okupljanju, negovanju kulture i predstavljanju tradicije, a njena izgradnja mogla bi da dobije dodatni značaj upravo zbog potrebe da se kulturno nasleđe učini dostupnim i mlađim generacijama.

Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić istakla je da se u tom jednostavnom proizvodu krije mnogo više od samog značenja hrane. Hleb od novog žita predstavila je kao vezu između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, između generacija koje su običaj sačuvale, onih koje ga danas neguju i mladih koji će ga preneti dalje. Upravo su mladi ljudi koji su učili bunjevački jezik u školama predstavljeni kao svojevrsno „novo žito“ koje raste i daje nadu da će tradicija nastaviti da živi. Kujundžić Ostojić osvrnula se i na nastojanja da se obnovi stara sorta pšenice bankut, gotovo zaboravljena u savremenoj poljoprivredi. Prošle godine posejano je novo žito ove sorte, a od početnih deset kilograma dobijena je višestruko veća količina.

Centralnom programu prethodili su tradicionalni elementi obeležavanja praznika. Svečana povorka krenula je ispred Bunjevačke matice, dok su zvanice dočekane u Vestibilu Gradske kuće. Program je potom nastavljen na Trgu slobode, gde je održana centralna svečanost, a završnica je pripala tradicionalnom Bandašicinom kolu.

Upravo su bandaš i bandašica, kao tradicionalne figure Dužijance, i ove godine simbolično predstavljali mladost, radost i kontinuitet običaja. Njihovo prisustvo podseća da se tradicija ne čuva samo u knjigama i muzejima, već pre svega kroz ljude koji je žive, prenose i prilagođavaju novim generacijama.

Za bunjevačku zajednicu, poruka ovogodišnje Dužijance nije ostala samo u sećanju na ono što je bilo, ona je usmerena i ka onome što tek treba da bude izgrađeno.

foto:/ustupljene fotografije Bojan Mihajlović