Kraj 19. veka obeležio je pojavu prvih automobila a već početkom 20. veka skoro sve velike svetske metropole krasilo je brujanje ovih, u to vreme veoma bučnih skalamerija koje su najčešće plašile konje i prolaznike i time kvarile idilu gradskog života. Kako Srbija nije navikla da kasni za novotarijama tehnološkog sveta, dolazak prvog automobila u našu zemlju bilo je samo pitanje dana.

Potpuno nov i uglancan, prvi automobil je u Srbiju pristigao u rano jutro 3. aprila 1903. godine, i to međunarodnim vozom iz Beča, baš kao što je to činila sva otmena gospoda tog vremena. Ponosni vlasnik prvog automobila na srpskim drumovima bio je Boža Radulović, sin poznatog beogradskog trgovca Vojina Radulovića. I tada, kao i sada, mladim sinovima je puno draže bilo da troše novac svojih očeva umesto da ga sami zarađuju, a svoju najnoviju igračku i ultimativni znak prestiža, Boža Radulović je platio tatinim parama, po ceni od 17.000 kruna. Poređenja radi, plata višeg činovnika za to vreme iznosila je oko 1.000 kruna, a za novac od 20.000 mogla se kupiti i kuća u dobrom delu grada. Pošto su automobili u to vreme bili nešto o čemu se samo pripovedalo, prvi auto u Srbiji pristigao je zajedno sa insturktorom. To je bila tadašnja praksa, pri kupovini automobila niste morali imati dozvolu ali ste zato dobili svog ličnog instruktora koji bi, o trošku kompanije, narednih 45 dana bio uz vas i učio vas kako se sa automobilom pravilno rukuje.

Ako ste mislili da se Radulović opredelio za Mercedes ili BMW, varate se, u to vreme ovi brendovi nisu ni postojali, tadašnji potpuni hit bila je marka Nesselsdorfer, tip B. Iako je Boža uveliko bio spreman na krstarenje prvim četvorotočkašem u Srbiji, beograđani nisu. Već sledećeg jutra naslovi u beogradskim novinama govorili su “čeličnoj aždaji koja juri kaldrmom, a vatru i dim koje bljuje, ostavlja za sobom.” Ali nije sve bilo med i mleko za našeg prvog vlasnika automobila, naime Boža je bio u velikim problemima jer benzinskih pumpi u to vreme nije bilo pa se gorivo koje je jedino odgovaralo Nesselsdorferu moglo kupiti isključivo u apotekama. Naravno, to gorivo pravljeno je za medicinske svrhe, pakovalo se u malim bočicama i bilo je veoma skupo. Svet još uvek, a Srbija pogotovo, nije bio spreman za široku upotrebu automobila.

Tri godine nakon što je sin najbogatijeg trgovca kupio automobil, desilo se nezamislivo – Boža Radulović došao je do bankrota.

Postoji čak i čuvena anegdota po kojoj se metalna i gladna aždaja jednog jutra, kada je ostala gladna, zaustavila ispred kafane u delu Beograda danas poznatom kao London. Boža je bespomoćno sedeo i gledao jer je ostao i bez benzina i bez para, a jedan od gostiju kafane, nama poznat kao Stevan Sremac, u tom momentu je dobacio:

–Pomozite nesrećnom Boži da pomeri svoju jedinu nepokretnu imovinu.

Automobil je nakon ovoga vrlo brzo prodat i selio se od vlasnika do vlasnika, a poslednji put viđen je u Skoplju 1906. godine. Nakon toga, u srpskoj istoriji, i automobilu a i Boži gubi se svaki trag.

Foto: wikipedia