Svetska nedelja dojenja se svake godine obeležava u prvoj nedelji avgusta i predstavlja globalnu inicijativu čiji je cilj da se podigne svest javnosti o značaju dojenja za zdravlje majke i bebe. Ovom kamapanjom se, takođe, teži i podizanju svesti o prednostima dojenja i važnosti obezbeđivanja podrške majkama koje doje.

Ove godine se Svetska nedelja dojenja obeležava po 31. put, a ovogodišnja tema ima fokus na dojenje i rad pružajući stratešku priliku za zalaganje za suštinska prava na materinstvo, porodiljsko odsustvo u trajanju od najmanje 18 nedelja, idealno više od 6 meseci i mogućnost dojenja na radnom mestu nakon ovog perioda. Danas više od milijardu zaposlenih žena u svetu nema osnovna prava na materinstvo. Dojenje svakom detetu pruža najbolji mogući početak života, obezbeđuje zdravstvenu, nutritivnu i emocionalnu korist i deci i majkama. Iako je dojenje prirodan proces, to nije uvek lako. Majkama je potrebna podrška, kako za početak, tako i za održavanje dojenja. Analize ukazuju da bi sve veće stope dojenja mogle spasiti živote 820.000 dece svake godine. Ipak, globalni trend dojenja je u konstantnom padu. Sve manje beba se hrani isključivo majčinim mlekom. Podaci UNICEF-a za našu zemlju govore da svaga 13% majki doji svoje novorođenče. Razlozi za to su različiti, od nedovoljne laktacije pa sve do estetskih razloga.

Majčino mleko je potpuna i savršena hrana za novorođenče. Sastav majčinog mleka se prilagođava individualnim potrebama deteta i pruža optimalan odnos hranljivih materija za pravilan rast i razvoj. Lakše se vari nego adaptirano mleko, a samo dojenje smiruje bebu i pruža joj osećaj sigurnosti. Dokazano je da dojena deca ređe oboljevaju od određenih bolesti. Dojenje štiti dete od ranog oštećenja vida, nepravilnog razvoja vilica i tvrdog nepca, značajno je ređa pojava karijesa, proliva, stomačnih tegoba i respiratornih infekcija. Istraživanja pokazuju da su dojena deca zdravija i ređe odlaze lekaru, inteligentnija su, imaju razvijenije govorne sposobnosti, društvenija su i emocionalno stabilnija, a i ređe su gojazna kada odrastu. Majčino mleko podstiče razvoj bebinog imunološkog sistema smanjujući rizik od infekcija i sadrži antitela koja štite bebu od bolesti kojima je majka bila izložena. Ako se bebi u prvim danima života da i samo jedna flašica veštačkog mleka, time se povećava verovatnoća pojave alergijskih bolesti. Sve vrste ovih mleka, uključujući mleka na bazi soje, nose rizik od pojave alergije.

Dojenje je dobro i za majku jer podstiče kontrakcije materice posle porođaja, smanjuje postporođajno krvarenje i rizik od anemije. Smanjuje rizik od postporođajne depresije, a žene koje su dojile svoju decu 6-24 meseca imaju manji rizik oboljevanja od raka jajnika, raka dojki i materice, kao i od osteoporoze. Dojenje je besplatno i ima praktične prednosti u toku noći i na putovanju, nema razloga za strah da će se noću pokvariti ili da će doći do nestašice, a i manje je posla oko hranjenja bebe. Dojenje povećava samopouzdanje majke dajući joj osećaj kontrole nad svojim telom, pozitivno utiče na imunitet majke i ubrzava fizički oporavak posle porođaja.

Najčešće zablude o dojenju su da ne mogu sve žene da doje. To nije tačno je velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vek je prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje, izgubi u velikoj meri. Mnogi smatraju da treba sačekati da „pristigne” pravo mleko. Ne, kolostrum, gusto žućkasto mleko, zadovoljava i po količini i po sastavu potrebe bebe u prvim danima života. Nikako ga ne dopunjavati veštačkim mlekom ili zaslađenom vodom! Postoji i verovanje da su bebama potrebni čaj i voda. Međutim bebama koje se hrane majčinim mlekom ne treba davati vodu ili čaj u toku prvih 6 meseci života, osim ako se pored mleka daje i druga hrana, ako se voda gubi stolicom ili ako dođe do pregrevanja organizma. Smatra se i da bolesne bebe ne treba dojiti, ali ni to nije tačno, majčino mleko se aktivno bori protiv bolesti. Ako je beba suviše slaba treba joj dati izmlazano majčino mleko. Majčino telo proizvodi antitela, lakše se vari, smanjen je rizik da će ga beba povratiti. Postoji verovanje i da malokrvne majke imaju “loše” mleko. Malokrvne majke mogu normalno da doje, ali zbog svog zdravlja treba što pre da počnu da se leče. Dojenje štiti od malokrvnosti jer odlaže povratak menstruacije. Takođe nije tačna ni tvrdnja da majka ima mleka samo za jednu bebu. Blizanci daju duplu stimulaciju za stvaranje dovoljnih količina mleka. Majkama je samo potrebna praktična pomoć sa dodatnim poslom oko održavanja higijene i nege dece. Većina majki smatra da je najbolji sedeći položaj prilikom dojenja. Ako se beba isključivo doji kada i koliko ona to želi, i ako je beba zdrava i raste, a mamu grudi ne bole, onda se sve radi pravilno, bez obzira koji se položaj pri dojenju koristi. Smatra se i da postoje velika ograničenja u ishrani porodilja i dojilja, ali hrana koju majka jede obično nema nikakvog uticaja na raspoloženje odojčeta. Potrebna je raznovrsna hrana, bogata voćem i povrćem. Izbegavati gazirana pića, veće količine kafe, opojne supstance, jake začine. Postoji i teorija po kojoj, ako je mama pušila tokom trudnoće, nema potrebe da prestaje zbog dojenja. Ova tvrdnja nije tačna jer trudnice pušači i pasivni pušači češće prevremeno rađaju decu ili rađaju decu sa manjom telesnom masom. Takođe, njihova novorođenčad sporije napreduje u masi, jer nikotin smanjuje lučenje mleka. U domovima pušača je učestalija iznenadna smrt odojčeta, a ova deca češće imaju upale srednjeg uha, astmu i veći rizik da obole od kardiovaskularnih oboljenja kasnije u životu. Preporuka je da trudnice i dojilje ne puše i ne budu izložene duvanskom dimu.

Takođe se smatra da pivo pospešuje lučenje mleka. Ne, alkohol se izlučuje u mleko! Alkoholni fetalni sindrom je najočiglednija posledica uzimanja alkohola tokom trudnoće. Nasuprot zabludi da pivo i alkohol pospešuju stvaranje mleka, svaki alkohol je rizičan za odojče, jer smanjuje lučenje mleka, oštećuje mozak i intelektualni razvoj deteta je potencijalno ugrožen. Diskusija o “malim” količinama je besmislena! Kada već pominjemo pića, mnogi smatraju da kafa pomaže da se dojilja razbudi. To nije tačno, kofeini koji se nalaze u kafi i kola-napicima se izlučuju u mleko. Poluživot kofeina je do 80 sati, tako da kod beba čije majke piju veće količine kafe, više od dve male šoljice dnevno, može doći do nakupljanja kofeina, što izaziva razdražljivost, plačljivost i nesanicu beba. Za one koji smatraju da kolostrum nije dobar, čak je opasan za bebe, poruka je da je kolostrum neophodan za normalan rast i razvoj, on je prva imunizacija, štiti od crevnih i drugih infekcija, olakšava pražnjenje creva i smanjuje novorođenačku žuticu. Kolostrum je dovoljan za bebin prvi obrok. Normalno je da novorođenčad izgube 3-6% težine koju su imala na rođenju. Ona su rođena sa rezervom vode i šećera u svom telu koje tada koriste. Zabrinute majke ponekad misle da će bebama biti suviše hladno pri prvom podoju. Bebe održavaju temeraturu kada su u kontaku sa kožom majke. Neverovatno ali temperatura majčinih dojki se povećava za 0,5 stepeni nakon što 2 minuta drže bebu na grudima. Takođe se smatra da su nakon porođaja majke suviše iscrpljene za hranjenje bebe. Ne, porast oksitocina koji se luči kada postoji kontakt koža sa kožom i dojenje pomažu da se majka smiri nakon rođenja svoje bebe. Još jedan zabluda je da su porodiljama potrebni lekovi da izdrže porođajne bolove. Korišćenje porođajne analgezije/anestezije može sedirati bebu, sprečavajući traženje dojke i odlaganje početka dojenja više sati ili dana. Korišćenje dopunskih terapija uključujući i prisustvo bliske osobe pomaže ženi da izdrži bol i može poboljšati završetak porođaja.