Otkako je sunce sve češće prisutno u svakodnevnici, prodavnice kozmetike i apoteke prebacuju dnevne targete. Naravno da su i kozmetičarke vrlo zadovoljne, što zbog lepog vremena, što zbog punih salona. Sa druge strane dobro prolaze i prodavnice ili pijačne tezge sa sunčanim naočarima. Nije tri dana za redom bilo sunca, a već pola grada nosi…
Sredom se dešavaju dobre stvari, dovoljno je samo da se probudiš. Sedeći u krevetu, gledaš kroz prozor i vizualizuješ svoj dan. Na kraju ne bude baš tako kako si ti zamislio ali budeš zadovoljan. Zašto sreda nosi tu neku obećavajuću energiju, niko ne zna da objasni, tek je skoro svima upravo sreda najomiljeniji dan. Izgleda…
Prođe neko duže vreme i čovek se prosto ulenji, misli se ograniče, postaje letargičan i teško se pokrene. Hoće on, ali nešto mu se baš sada ne da. Čovek se može sprijateljiti s kim hoće, a to nije uvek pravo prijateljstvo. Može biti prijatno i zanimljivo ali ne i dobro po svakog. Ponekad se to…
Svi smo u detinjstvu imali onog malog od bogatijih roditelja koji je imao loptu, pa on uvek mora da pobedi kad se igramo jer će u suprotnom odneti loptu kući. Takvi su nama uglavnom branili kad igamo fudbal, a ako se igra između dve vatre njega smo ostavljali za kraj. Morao je biti važan među…
Ispada da se život svede na mikro ili makro ciklus. Radiš preko nedelje da bi lepo proveo vikend ili radiš cele godine da bi otišao na letovanje ili zimovanje. Tu i tamo nešto se zakine između, za sitna zadovoljstva. Duhovno bogatstvo je sreća koja je nemerljiva, ali da se ne lažemo, pare tu sreću pojačaju…
Koliko su lepi protekli dani govori i to da su se psi razgolitili. Najzad se može razaznati koja je rasa pasa u pitanju. Skinula se zimska odeća, nema šalova i kapica, pa i cipelica za pse, a poneki su psi u boljem stanju od samih vlasnika. Manikir, pedikir, frizeraj i farbanje za pse, postalo je…
Najzad je došao period kada se opraštamo od zimske obuće i odeće. Neko će reći da je ovo tužan period ali to su ekstremi, za mnoge ovo je najlepši period u godini. Nema više potrebe za slojevitim oblačenjem, pa se debele čarape i obuća odlažu sa zimskom garderobom, osim ako imate malu decu pa čarape…
Ulaziš u malu prodavnicu u kojoj te poznaje radnica koja tamo radi već par godina i sva oduševljena što te vidi, pozdravlja te sa osmehom na licu uz čaroban izraz „Ćao lepi“. To popravlja dan, ukoliko nemaš baš jako velike razloge da bude tužan ili besan. Nastaviš tako dalje, šetajući ulicom uz ritam neke muzike…
Kao u onoj pesmi beogradske grupe Van Gogh: „Dosta, dosta, dosta mi je svega, meni nije nidočega.“ Umor ti sklapa oči čim se malo umiriš ali kako se pokreneš razbudiš se i tako u oscilacijama po ceo dan. To je takozvano grogi stanje. Svašta ti se nešto namešta da radiš, a nije ti nidočega. Kako…
Nije sramota, niti je srdžba, ne bih rekao ni da je razočarenje, više je neka melanholija. Od čvrstog verovanja da će se nešto promeniti nakon što se demografska karta podosta promenila na severu Bačke, ostala je bleda nada, ali samo zato što nikad ne treba odustati od dobrog. Pa, dobro, gde ste bre ljudi!? 7:0…
