Poveli su me na pecanje. Bio sam klinac i ništa nisam znao o tome. Nisam znao ni da se tamo toliko ćuti i mirno sedi, čekajući da zagrize riba. Nisam znao kakve se živuljke kriju u trskama, niti da su patke i guske česte komšinice pecarošima. Nisam znao da se gajba piva hladi u vodi,…

Mala Liki je bila neverovatno visprena, već u tim godinama pokazivala je svoju inteligenciju u mnogim sferama. Nije volela fizičko ali to joj nije smetalo da bude među najopularnijim devojčicama u razredu. Volela je da glumi, da peva Brenine pesme i uvek je imala svakom svašta da kaže. Prava svađalica. Sećam se da je znala…

U životu sve što dođe, prođe, svrati, povrati, nastane i prestane, potiče od dobrog. Dođe tako vreme nemilih događaja. Nema novca, problemi se ređaju jedan za drugim. Čak i tamo gde ne bi nikako trebalo da bude, pojavi se neki problem. Pojave se bolni, nesigurni i napeti momenti, jer si hteo da uradiš nešto dobro…

„Da li bi pored svega na stolu ti pio vodu?!“ – pitao ga je otprilike već trinaesti put, verovatno ni ne sećajući se da je proteklih dvanaest puta, sa njim nazdravljajući, nategao na eks.  Rakija izgleda kao voda, a voda ne miriše kao rakija, pa je Čedo jedno vreme ćutke pio vodu umesto rakije, ne…

-„Ajmo fucu?“ – „Ajmo!“. Skupimo se odemo na livadu i raspalimo dok sa prozora ne čujemo nečiju majku: „Crtaniii“! Svima je jasno bilo da je 19:15h, sat nam nije trebao. Momentalno staje fudbal, ide se gledati crtani film. Posle crtanog večera i manje-više spavanjac. Ponekad bude kraći crtani, pa puste dva zaredom, zbog programske šeme….

Kako drugačije da počnem nego da se pohvalim da ležim par metara od Drine. Ne moram da je osluškujem, svakako je čujem, ne želim da je ignorišem. Što je glasnija sve više mi prija. Ko zna šta sve nosi, nešto je u žurbi. Ne znam kako ću spavati. Uvek je Drina bila drugačije lepa. Mnogi…

Seli smo na terasu. Bilo je hladno, novembar mesec, pečurke su postavljene, plamen gori, ne bi li se uz ćebad koja su bila na stolicama, svaki gost dodatno ugrejao. Prijatna atmosfera.  Pored nas, sedeli su dvoje vrlo zanimljivih mladih ljudi. Pričali su dovoljno glasno da smo čuli skoro ceo razgovor. Tačnije, on je pričao, ona…

Ko su ljudi kojima nije dovoljan lep sunčan dan nakon što ih magla probudi ujutro, da bi uz prvu jutarnju kafu udahnuli kroz otvoren prozor svež, hladan vazduh i pustili malo sunca u svoj topao prostor, koji ljubomorno čuvaju svako jutro, pošto ustanu iz kreveta pokriveni još toplijom dekom? Dovoljno je zamisliti ovaj prizor i…

Težeći ka savršenstvu čovek se kroz istoriju razvio u biće koje može potpuno uništiti svet. Jedini napredak vidi se u stvaranju oruđa i oružja za uništavanje. Jedan klik je dovoljan za katastrofu. Svetla tačka su pojedinci, mali ljudi, skromnih želja, velikog srca i još veće ljubavi prema životu i ljudima. Jedan od  takvih je bio…

Taman smo seli, poskidali jakne i maske, zapodenuli priču, kad ulazi ona. Sva raščupana, usplahirena, naručuje zamedljanu, pošto je konobar baš čekao porudžbu od nas. Kaže: „Ljudi, sad sam se vozila na Kawasakiju, išli smo preko 200 km na sat. Kakav adrenalin!? On dodaje gas, ja se jedva držim, vrištim od uzbuđenja. Od siline vetra,…